Godina u kojoj se preseliš na drugi kontinent uglavnom je nešto specifičnija od drugih. Menjaju se jezik, vazduh, voda, klima, kultura, ulice, parkovi, valuta, ljudi i ljudi. I ljudi. Te promene su toliko korenite da sve živo pamtite više nego ikad. Čak i neke sitnice koje su se takvih godina desile teško se zaboravljaju. A muzika je sve osim sitnice. To znači da ploče u kojima uživaš u takvoj godini imaju posebno mesto na polici. I u srcu.

Danas predstavljam 20 albuma koje sam najviše slušao u 2018. Dakako da ima mnogo boljih ploča od ovih sa moje liste, ali u tome i jeste čar individualnog izbora. Lični muzički izbor je kao priča o sebi. Gde sam bio, šta sam radio, šta me bolelo i šta me veselilo. Ovde nema najboljeg i najgoreg. Tu su samo ploče koje su me pomerile na razne načine. Mnoge od njih mi to još uvek rade, a za neke znam da nikad neće prestati. Nemam pojma da li je muzička 2018. bila generalno bogata ili siromašna, ali kako mi je od početka bila ogromna, mnogi albumi su mi postali baš takvi.

Ne znam zašto baš ovih 20 albuma. Možda jer smo bili na pravom mestu u pravo vreme. Rangiranje samo znači album koji se na plejeru više izlizao. Ovo je lista ploča koje sam najviše slušao u 2018.

1. Kamasi Washington - Heaven & Earth

Svemir i Zemlja. Duh i materija. Jedan od retkih utemeljenih hajpova. Kamasi je veliki u svakom smislu te reči.

2. Marlon Williams - Make Way For Love

Roj Orbison, Brus Springstin i Ričard Holi cirkaju u onom kafu sa Hoperove "Nighthawks". Emocije se slivaju niz zvučnike. Iako je ovo fenomenalna ploča, cenim da će Marlonov najbolji album tek biti snimljen.

3. Nicholas Krgovich - Ouch

Spori elektropop za jesenje veče. Opet emocije. Album o raskidu. Nije crni mrak. Propadanje sa stilom.

4. Connan Mockasin - Jassbusters

Noćna vožnja po kauču. Eho Velvet Underground i War on Drugs. Ploča koja ne može da dosadi i ako je slušate tri puta dnevno.

5. Wooden Shjips – V

Autoput. Prava isprekidana linija. Kilometrima. I ove gitare koje hipnotišu. Can i My Bloody Valentine. Kidanje.

6. Spiritualized - And Nothing Hurt

Džejson Pirs je jedan od najvećih muzičara na planeti. Dokazuje to već ko zna koji put. Spot za pesmu "I'm Your Man" je nekako paradigma cele njegove karijere. Umoran, u pustinji u svemirskom odelu. S tim da taj njegov "umor" opet pravi remek-dela.

7. Marc Ribot's Ceramic Dog - YRU Still Here

Ne morate furati čirokanu i svirati pesme od dva rifa da biste bili panker. Trio koji predvodi Mark Ribo snimio je najbolju džez, pank, rok, eksperimentalnu ploču koju sam čuo u 2018.

8. Beach House – 7

Školski primer kako shoegaze treba da zvuči krajem druge decenije 21. veka. Beach House umeju da snime i letnje hitove.

9. Khruangbin - Con Todo El Mundo

Papazjanija stilova. Otkrovenje godine. Oni su svakim danom sve veći. Bukvalno as we speak.

10. Calibro 35 - Decade

Garažni rok, surf, džez, elektronika i kalipso. Italijani Calibro 35 su nakon decenije postojnja snimili najbolji album u karijeri. Enio Morikone bi bio ponosan.

11. Kacey Musgraves – Golden Hour

Devojka koja uči konzervativne američke klince da samo budu klinci. Mejnstrim Teksas danas. Stav i stil.

12. J.Mascis - Elastic Days

Od svih istih pesama koje ljudi sviraju tridesetak godina, niko nema bolju od Džeja Meskisa. Njegova gitara je sve. On i dosada su plus i minus.

13. Marianne Faithfull - Negative Capability

Od grupi devojke do velike umetnice. Godine su prošle. Mnoge. Merijen je danas u retrospektivnoj fazi. Znači u Nik Kejv fazi. I odlično joj stoji.

14. Anna St. Louis - If Only There Was a River

Ženski folk ne zvuči svaki dan ovako zavodljivo. Debi album. Talenat sa T.

15. Elvis Costello & The Imposters - Look Now

Jedan od najboljih Kostelovih albuma godinama unazad. U njemu je život kao takav.

16. Kralj Čačka - Spusti svetlost na put

Prođu decenije dok se ne pojave ovakvi ljudi. I njihova braća. I pokažu da može i ovako. Tamo gde nema teatra, Kralj Čačak ga pravi. Savršena zimska ploča.

17. Jonathan Wilson - Rare Birds

Čovek koji čuva duh akustične Kalifornije iz sedamdesetih. Iako on nije akustičar. Zapravo, slalom kroz stilove na Džonatanovom prošlogodišnjem albumu je melem za uši.

18. Françoise Hardy - Personne d'autre

Noć i lampa. I Fransoaz na ploči. Posle svih godina, još uvek savršeno svira po emocijama.

19. Wye Oak - The Louder I Call, The Faster It Runs

Svakom novom pločom ovaj bend pravi korak napred. Mislim da su sad otišli najdalje. A to što žive na 500 km razdaljine uopšte ih nije sprečilo da zajedno snime ovako dobar album.

20. Paul Weller - True Meanings

Pol Veler je prošle godine bio nežan. Akustičan, nik drejkovski i bitlsovski. Prelaz iz leta u jesen dugo mi nije imao adekvatniju muzičku podlogu.