RECENZIJA: Ana & The Changes - Differences

26 septembar 2019
Author :   Srđan Strajnić

Poznato je da Ana Ćurčin pažljivo pristupa snimanju albuma, pa je tako u odnosu na „kolege“ sa takozvane Amerikana scene u priličnom zaostatku po broju objavljenih izdanja. Ovo joj je tek drugi album (plus 1 sa demo verzijama pesama sa prvog albuma) što je mnogo manje od bendova Wooden Ambulance (5 + 1 album remixa), Stray Dogg (4+1 live EP), On Tour (4), da navedem samo učesnike prvog Americana Night Festivala, koji su svi startovali u otprilike isto vreme.

Radi se dakle o dugo pripremanoj ploči – pune tri godine. Tokom tog perioda stabilizovao se Anin bend koji je od pratećeg sastava s početka saradnje postao neodvojivi deo Aninog autorskog iskaza. Zato je i dobio ime -The Changes - koje je postalo sastavni deo zvaničnog imena sastava: Ana & The Changes. Ana je u njemu izdvojena, pre svega jer je, kao što se na bandcamp stranici može pročitati, ostala jedini autor muzike i tekstova (uz koautorstvo teksta na dve pesme). Aranžmani su bendovski što se apsolutno oseća pri preslušavanju albuma. Nije to više prosta pratnja kantautorke – to je, sada se lepo čuje, ful bend. Sada nagađam, ali izgleda mi da je u kreiranje zvučne slike, pored Ane, svoje prste najviše umešao Goran Antović, klavijaturista benda, koji je pored učešća u aranžiranju, snimio album i radio miks i mastering. Kao što vidite, Ana i momci su imali potpunu kreativnu kontrolu nad ovim albumom, pa će sve pohvale (i kritike, ako ih bude) ići na njihov račun.

Slušajući samo muziku, bez prevelikog obraćanja pažnje na tekstove, mogu reći da je napravljen diskretan pomak u odnosu na „Sketches of Belonging“ – za nijansu je popičniji iako to ne bi trebalo da vas plaši. Nije to ljigavi pop sa top lista, to je sigurno, ali pesme jesu nešto brže, dinamičnije i imaju više „hukova“ (ne znam koji bi naš izraz zamenio reč „hook“). Dominiraju Antovićeve klavijature, što se dalo naslutiti već iz praćenja koncertnih nastupa. Već iz ovoga do sada napisanog vidi se da se odrednica „akustični folk“ teško više može primeniti na muziku Ane Ćurčin. Pre bi to bio nekakav pop za odrasle, ako mora da se definiše.

Što se tekstova tiče, i dalje su pretežno lične prirode, osim pesme koja je odabrana za singl, „Take My Hand“, čiji tekst, bar mi se tako čini, tretira nešto šire područje. Ono što me impresionira je način iskazivanja pripadnosti “queer“ zajednici. Bez i trunke iritirajućeg agit-propa, Ana razmatra svoj odnos sa partnerkom onako kako je jedino moguće – kao nešto sasvim prirodno. Ona o tome ovoga puta govori eksplicitno, bez ikakvog prikrivanja – ne obraća joj se u drugom licu po kome u engleskom jeziku ne možeš da odrediš pol osobe o kojoj govoriš (you), već konkretno, u trećem licu ženskog roda (she). Za neke zemlje iz regiona to možda i nije neki pomak, ali za homofobičnu Srbiju itekako jeste.

Na kraju – kakvi su moji utisci o albumu „Differencies“? Kao notorni ljubitelj muzike Ane Ćurčin željno sam očekivao album i kada sam ga prvi put čuo bio sam pomalo razočaran. Nisam na prvo slušanje naišao na pesme koje su mi odmah ušle pod kožu, kao što su to bile „Alone“, „Unknown“, „Remain Calm“ ili „Cut Loose“ ali moj vam je savet da ne odustajete – bisere ćete izroniti posle višekratnog slušanja. Elegantna „Expectations“, na primer, ili ustreptala „Beneath My Lungs“, emotivna „Took Care of You“ i naročito džonimičelovska „Stay With Me“ su moji lični favoriti sa ove ploče. Očigledno je iz ovog mog izbora omiljenih pesama da se još nisam „primio“ na novi „adult pop“ zvuk grupe Ana & the Changes pošto se većina pomenutih pesama ne uklapa u njega, ali verujem da hoću. Razlog je verovatno taj što mi je teško da prebolim propast te male i kratkotrajne srpske „amerikana“ scene za koju sam od početka sentimentalnim i porodičnim vezama vezan. Razbežaše se ti naši nesrećni „amerikanci“ kud koji mili moji i prepustiše me opet na milost i nemilost onim pravim Amerikancima.

„Adult pop“ Ane Ćurčin i The Changesa će naći svoju publiku (dočekaće i mene, kad odrastem!), sigurno veću nego što je ona koju je imala kao pripadnica te takozvane amerikana scene, ali će za to trebati malo vremena. Ana Ćurčin pokušava da živi od muzike – zato apsolutno podržavam svaki njen pokušaj da proširi publiku. Ako će ubaciti ritmove koji podstiču na ples, zašto da ne, ako će ubaciti zarazne refrene, tim bolje za sve nas slušaoce, ako će svoju muziku više približiti većem broju ljudi, veći broj ljudi će u njoj uživati. Uostalom, kojim god pravcem da ide, Ana sa sobom nosi taj svoj jak autorski pečat po kome je posle par taktova bilo koje svoje pesme odmah prepoznatljiva. Rekoh već, ovaj album donosi dinamičniji zvuk, afirmiše bend kao kompaktnu celinu i sadrži pesme koje bi se mogle dopasti širem krugu ljudi tako da predstavlja korak napred u njenoj karijeri. Mislim da je taj korak, s obzirom na napred izrečeno, korak u pravom smeru kojim će uspeti da sačuva najveći deo stare publike ali i da pridobije novu. Nadam se da sam u pravu.

Moram na kraju pomenuti izvanredan omot Monike Lang koji nadahnuto ilustruje razlike (tako se i zove album, „Differences“): sunce i mesec, zevalica i krin, žena i – žena!

Ocena: 8.0/10

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio