Ipak ću dodati da deset godina kasnije My Buddy Moose zvuče još bolje nego onda, a i repertoar im je obogaćen pesmama sa dva njihova poslednja albuma “IV” i “Into The Grey “ objavljena 2017. i 2024. godine mada su neke sa četvrtog još tada izvodili. Sve vreme dok sam ih slušao razmišljao sam o tome da bi, da su u Americi sasvim komotno mogli da žive od živih svirki, koje bi, imajući u vidu visok kvalitet mogli da imaju svako veče - ako bi hteli. Ovde, pak, na Balkanu, gde te pevanje na engleskom odmah diskvalifikuje kod većeg dela publike to je skoro nemoguća misija, posebno kad članovi benda uđu u neke godine kad se mora obezbeđivati egzistencija porodicama. Jer ne bi se ’leba najeli od nas prisutnih kojih je bilo manje od sto. Doduše, dok ovo pišem gledam snimke iz Novog Sada, gde je čini mi se bilo više publike (mada Bulevar Books nema mnogo veći kapacitet od 100) koja ih je dočekala sa daleko više entuzijazma nego beogradska.

„Showcase“ mogućnosti benda My Buddy Moose je pesma koju izvode na kraju, Tauns Van Zantova „Waiting Around To Die“ koja u njihovoj izvedbi traje preko šest minuta. Ti trenuci su svakako bili vrhunac koncerta, jer se tada videlo skoro sve ono o čemu sam pisao – i folk osećajnost, i bluz soliranje i punk energija, jedino je nedostajalo evociranje šezdesetih ali što se mene tiče, može se preživeti i bez toga. Verujem da je Grem Parsons, gde god da se nalazi, zadovoljan kako ga ovi momci predstavljaju na ovom našem poluraspadnutom svetu.