RECENZIJA: Neil Young

RECENZIJA: Neil Young – Homegrown

font size: + –

15 jul 2020

Author : Srđan Strajnić

Ne znam kako da se postavim prema albumu koji je prvi put objavljen 2020. a snimljen je pre više od 45 godina. Naravno da mogu da ga procenim i napišem nešto o njemu ali ga ipak neću stavljati na svoju godišnju listu. Ne bi bilo fer prema njemu samom a ni prema drugim, ovogodišnjim albumima. Ipak je rok tada bio dominantna popularna muzika - a danas nije. Svako delo se najbolje vrednuje u vremenu u kome je nastalo a ako se to, kao u ovom slučaju, čini naknadno, opet se mora smestiti u njegovo vreme nastanka. Sad kad znamo ne samo šta je bilo pre, nego i šta je bilo posle, prilično ga je lako proceniti. Odmah da kažem, mislim da Nil nije pogrešio što je radije objavio „Tonight’s The Night“, jedan od njegovih najjačih, i sigurno najmračniji album koji je u odnosu na „Homegrown“ superioran u svakom pogledu.

To ipak ne znači da je album loš. Naprotiv. Jedna od mojih top 10 Jangovih pesama, “Star of Betlehem”, se nalazi na njemu. Tu je i “Homegrown”, obe već objavljene na albumu „American Stars’n’Bars“ iz 1977., prvom Jangovom albumu koji sam kupio, pa sam sentimentalno vezan za te pesme. U stvari, većina pesama sa „Homegrown“ je već objavljena, neke na albumima-kompilacijama „Decade“ i „Hawks & Doves“, neke kao snimci s koncerata. Tek nekolicina je na „Homegrown“ prvi put ugledala svetlost dana ("Separate Ways", "Try", "Florida", "We Don’t Smoke It No More").

Album je inspirisan bolnim raskidom sa Nilovom tadašnjom devojkom Kerolajn Keri Snodgres (uredniče, niam siguran da se ovo ime ovako piše na srpskom!). Interesantno je da je sniman 1974/5, skoro istovremeno kad i Dilanov „Blood On The Tracks“ a i bavi se potpuno istom temom. Međutim, za razliku od Dilana, Jang nije stis’o petlju da objavi album. Nije tada bio spreman za potpuno otvaranje pred publikom. Istini za volju, remek-delo „Tonight’s The Night“ koje je izdao umesto ovog albuma je bio i te kakvo otvaranje duše, ali vezano za žalost za preminulim prijateljima Dani Vitenom i Brus Berijem. Ipak je daleko lakše javno baratati ljubavlju prema preminulim prijateljima nego ljubavlju prema voljenoj osobi – ona prva je lišena bilo kakvih konotacija.

Sam Jang je rekao da je „Homegrown“ karika koja nedostaje između albuma „Harvest“, „Comes a Time“, „Old Ways“ i „Harvest Moon“ pa hteo-ne hteo moram da se složim s njim. Može se komotno reći da je polovina pesama nastavak komercijalno vrlo uspešnog “Harvesta”, od ljigave „Love Is a Rose“ do izuzetne „Star of Betlehem“, a ima i ranih nagoveštaja najboljeg njegovog trankvilajzer albuma „Harvest Moon“ u vidu naslovne „Homegrown“ pesme. „We Don’t Smoke It No More“, jedna od meni najdražih sa albuma, je, opet, nastavak njegove Crazy Horse sage.

Kako oceniti Janga? Što kaže moj dragi prijatelj M.G., Jang je jedan od onih koji je „prešao igricu“ i ne može se ocenjivati po kriterijumima namenjenim običnim smrtnicima. On je čak stekao pravo da snimi očajan album (pravo koje često koristi) bez ikakvih posledica po svoj renome. Ovo nije jedan od tih albuma (to su obično oni sa ekološkom tematikom) pa je ocena, logično, veća od 95% izdanja tekuće muzičke produkcije.

Ocena: 8.3/10