Navikli smo na iznenađenja od Ramba Amadeusa, ali jednu prefinjenu, prekaljenu a toplu, neoromantičnu baladu nismo baš očekivali od velikog šoumena i “kumašina turbo folk muzike”. U svom veoma raznovrsnom, intrigirajućem muzičkom opusu koji se kretao od alternativnog (mahom rok) zvuka do eksperimenata sa elektronikom za potrebe pozorišne predstave, do beskompromisnog džeza na poslednjim studijskim albumima, Rambo je išao putem kojim se rjeđe ide, ne obazirući se na trendove i ukuse publike. Čak i za kontroverzni nastup na izvikanoj “Pjesmi Evrovizije” bio je pripremio nešto drugačije, ne zanemarujući sopstvene, nezanemarljive hit potencijale koje bi povremeno, al samo povremeno "prodžarao" u samom sebi, snimivši i nekolicinu velikih (ne tek parodičnih, nego i melodičnih) hitova u proteklim dekadama.