“Bojana Vunturišević je snimila bolno i bolan iskreni album o redefinisanju identiteta, o tranziciji devojčica u devojke i devojaka u žene”, zapisao je između ostalog Aleksandar S. Janković u recenziji recentnog solo albuma nekadašnje fronwoman(ke) grupe Svi na pod. Prvi spot za numeru “Noćni program” u potpunom je saglasju sa izrečenim. Gorka i vrlo bolna storija o odrastanju počinje kao nestašno djevojačko zezanje i biva začinjeno procvalom seksualnošću tokom potrage za sobom samom, a zatim zbog nesmotrenog koketiranja sa neznancem prerasta u tragediju.

This is pop! – ovaj uzvik Andy Partridge-a iz istoimene pesme grupe XTC je 1978-me, u godinama kada je punk bio na vrhuncu (a punk je prezirao pop!) ima isti subverzivni naboj kao i tvrdnja da je ovo što radi Bojana Vunturišević pravi pop - ne onaj za široke narodne mase, koji se promoviše na Pinku, već onaj drugi, intelektualni i baš zato ne-toliko-popularni-pop. Jeste kontradiktorno to – nepopularni pop – ali nije ništa novo. Oduvek je postojao pop za ljude sa istančanim ukusom. I njima je potrebna nepretenciozna muzika uz koju će, u trenucima dokolice pevušiti sebi u bradu slatke melodije i cupkati nogama u ritmu, a da pritom ta muzika ne vređa njihov ukus i inteligenciju. Bojana je svojim dosadašnjim radom u grupi „Svi na pod!“ već pokazala da je i kod nas u današnje vreme, kad su svi kriterijumi pali na niske grane, moguće praviti takvu muziku i čak postići zavidni nivo uspešnosti. Bar u urbanim krugovima, pri čemu, naravno, mislim na urbano kao stanje duha (urban svakako može biti i neko ko živi na selu).