Blog
Od Springstina više ništa nije isto. Znatno teže dajem osmice kao što ćete videti. Ili je u pitanju slabiji kvalitet tekuće produkcije. Bilo kako bilo, do sada se nijedan album nije nametnuo kao neosporni kandidat za album godine, a do kraja je ostalo još nekoliko meseci. Osim pomenutog Springstina! No, ima još vremena, jesenja sezona od koje mnogo očekujem tek treba da počne!
Mikstejp sa izborom pesama sa albuma koji se pominju u ovom tekstu možete slušati OVDE.
S obzirom na velike vrućine koje vladaju, ne bih da vas zamaram predugim uvodom, bolje da odmah pređemo na stvar.
The Allman Betts Band – Down To the River
Sinovi ključnih ljudi legendarnih Allman Brothers Banda napravili su bend koji je krenuo putevima očeva. Šteta je samo što što nisu dobacili ni blizu. Nije lako nadmašiti Allmane iz njihovih najboljih dana – to je retko kome pošlo za rukom (pre ću reći nikome) ali ovo što čujemo na ploči je razočaravajuće. U redu bi bilo da je snaga Allmana nadoknađena tehnikom, ili pak tehnika snagom, ali se nije desilo ni jedno od ta dva. Da ne govorimo o slabašnom materijalu. Jedino što bi moglo ući u predsoblje repertoara Allman Brothers Banda je pesma koja otvara album „All Night“, što mi je dalo neku nadu da će se desiti čudo. Na žalost, posle te pesme ništa se nije desilo. Ocena je previsoka, ali neka ostane „In Memory of Allman Brothers Band“. (6.0/10)
01.06.2019 – 07.07.2019
Rešio sam da rastegnem malo ocene, da povećam raspon. Prvi rezultati se već vide – ocene se kreću u rasponu od 6 do 8.2. I opet su poznati bili žrtve strožijih kriterijuma – PJ Harvey i The Black Keys su najslabije ocenjeni a Wooden Ambulance, Mari Sijuks i Brus Springstin najbolje, s tim što sam kod ovog poslednjeg revidirao. Ocene nisu „sveto pismo“, ja ih bez problema menjam, i na gore i na dole. Prvi utisak često vara, nekad sam pod uticajem hajpa koji se dig’o, nekad sam prosto nepažljiv pri preslušavanju, ili me povuče oduševljenje nekom pesmom…mnogo je razloga i opravdanja za pogrešnu procenu, ali najveći je nedostatak čvrstih kriterijuma. Međutim, u složenim sistemima kakav je muzika, teško je uspostaviti čvrste kriterijume, naročito zato što se radi o estetskom vrednovanju koje je uvek subjektivno, čak i kad kažemo da je objektivno. Onima koji prate moje tekstove do sada je sigurno jasno kakve ocene mogu da očekuju, jer ako im, uz ovako veliki uzorak, još uvek nije jasno, onda sam u problemu.
Mikstejp možete slušati preko donjeg linka, s tim da redosled pesama nije identičan redosledu albuma u ovom tekstu. Pesma Sun Kil Moon – „Bay of Kotor“ je pomerena na kraj zbog dužine od 23 minuta, da ne narušava dinamiku mikstejpa.
27.04.2019 – 31.05.2019
Prilično šarena ponuda ovoga puta. Ocene su niže nego obično, verovatno zato što sam više nego obično ulazio u žanrove koji nisu na vrhu mojih interesovanja. Ponovo se pokazuje da mi je vrlo teško da objektivno ocenim domaća izdanja (uvek svi nekako završe na oceni osam) jer previše poštujem rad ovdašnjih muzičara koji se odvija u nemogućim uslovima, bez ikakve finansijske satisfakcije. Samo im ja još trebam, da ih dodatno mračim! Zato vam preporučujem da svako od tih izdanja bar preslušate, ako već ne možete da ih kupite, jer time pokazujete našim muzičarima da nekome nešto znače. Sami ćete, posle toga, prema ličnim afinitetima lako odrediti šta vam se i koliko sviđa a šta ne.
Izbor pesama stranih autora možete naći na linku ispod a domaće ćete naći na bandcampu, jutjubu ili najbližoj prodavnici:
26.03.2019 – 26.04.2019
Promišljanje #31 će morati da sačeka sa objavljivanjem pošto su sedamdesete godine, koje u tom tekstu analiziram, obimna tema, pa zato, dok to pisanije ne završim, sada ide, u redovnom mesečnom razmaku „Preslušavanje“, 34. po redu. Opet je tu preko trideset albuma od kojih sam o čak dvanaest pisao – devet inostranih i tri domaća. Ocene opisanih ploča su prilično visoke (za moje kriterijume) ali su svega nekoliko decimala daleko jedne od drugih. Primedbe koje dobijam u vezi ocenjivanja su sasvim opravdane – devedeset posto ocena su mi u rasponu od 0.5 celih, što je zaista zanemarljiva razlika. Jedini način da se prevaziđe ovaj problem je da uspostavim jasne kriterijume ocenjivanja koje ću doslovno primenjivati. Tu je javlja novi problem – kako uspostaviti egzaktne kriterijume ocenjivanja umetničkog dela kada je doživljaj istog vrlo subjektivan. Jedini način je taj da i kriterijumi budu subjektivni kad je već doživljaj subjektivan. No, time ću se baviti u jednom od budućih nastavaka - kako biram albume za recenziju, “tehnologija” recenzije i kriterijumi ocenjivanja. Moglo bi da bude zanimljivo.
