Sa višnjom na vrhu!
Peto, jubilarno, izdanje Americana Night festivala održano je, kao i četvrto, u Cetinjskoj 15, ali ovoga puta ne u Elektropioniru, već na Spratu iznad Zaokreta. Kad se setimo da su prva tri održana u Domu Omladine Beograda, očigledno je da se prostor u kome se održava festival svake godine smanjuje. No, malo se toga moglo učiniti po tom pitanju. Izbor sale u kome će se festival održati zavisi od više faktora. Prvi faktor su raspoloživa finansijska sredstva. Glavni sponzor festivala (najčešće i jedini) je svake godine Američka ambasada u Beogradu i od njihove odluke zavisi budžet festivala. Manji budžet znači manja sala. Drugi faktor su učesnici – na festivalu su u prve četiri godine nastupili skoro svi relevantni regionalni izvođači koji se mogu svrstati u Americanu (u najširem smislu) a da pevaju na engleskom, tako da je teško ići na velike sale sa neafirmisanim izvođačima. Mora se reći i da se taj amerikana talasić nije baš pretvorio u cunami, naprotiv, izgleda kao da zamire. Tačnije rečeno, postoje nove snage, kao što je grupa Stepa (koja se, izgleda, raspala) i pobednik CantOut festivala Frank Magnolia, ali te nove snage još uvek nemaju dovoljnog komercijalnog potencijala da napune veće prostore (voleo bih da grešim!).
Tri izuzetna muzičara, Igor Božanić (Sir Croissant), Bruno Šlat (Ichabod) i Dario Vuksanović (Haze and Ash) imaju mnogo zajedničkog. Tri gitare koje svoja (o)sjećanja suptilno upisuju u krvotok slušalaca, tri izuzetna glasa koja su sadašnjost nezavisne kantautorske scene i njena budućnost, ako uzmemo u obzir da su i mladi i da su pred njima još mnoge nepotrošene muzičke i lirske teme, svi su me/nas osvojili na prvo slušanje, svi su prošli kroz neko izdanje festivala Indirekt, a sljedećeg vikenda sva trojica će nastupiti na festivalu Novi Val u Budvi. Govorili su za Stereo Art o stvaralačkom procesu, svojim očekivanjima, a i neke najave su provučene kroz razgovor, tek da podgriju njihove nastupe i ono što nas čeka nakon festivala. Podsjećam da je ulaz na festival Novi Val besplatan za oba festivalska dana, 7. i 8. septembra, a svi programi (filmski i muzički) počinju u 19.30h.
Beograd. Savska ulica, oko ponoći. Nema žive duše, samo tri siluete promiču kroz tamu. Sa leve strane, Zoran Stajčić, glavni urednik portala Ravno do dna, sa desne Srđan Strajnić, pisac ovih redova, i pisac tekstova o rock muzici koji su objavljivani u tri bivše jugoslovenske republike, a u sredini Maciej Madeski, muzički entuzijasta iz Poljske, koji radi za najveći poljski muzički portal, i na Radio Aferi u Poznanju, sigurno najveći poznavalac ex-yu rocka van regiona, koji, kako mi je sam rekao, ima preko 2000 nosača zvuka sa muzikom sa ovih prostora.
Kako smo se nas trojica, u zlo doba noći, našlina tom mračnom mestu? Nema tu neke velike misterije. Sva trojica smo gosti Dejana Boškovića, glavnokomandujućeg beogradskog ogranka Indirekt Festivala iz Umaga. Krenuli smo iz KC Rex-a sa koncerta (The) Lesser Men iz Zagreba ka Dorćol Platzu na nastup Presinga iz Beograda. Uglavnom priča Maciej, nas dvojica postavljamo pitanja. Lucidni je posmatrač i analitičar je taj Maciej – ne samo o rocku, koji je bio glavna tema, već i o drugim temama. Dotakli smo se i Evropske Unije – tu je imao komentar koji gađa u suštinu. Šta jer prednost EU, pita, i sam odgovara – dobri putevi! Meni govori: „kad uđete, imaćete dobre puteve! Sve ostalo je na vama, ne nadajte se da će vam nešto pasti s neba!“ Uz razgovor, brzo prođe vreme koje je potrebno da se prepešači tih 1200 metara KC Rexa do Dorćol Platza, dva od četiri mesta na kojima se odigravao ovogodišnji, prvi ikada, Indirekt Showcase u Beogradu. Ipak, dovoljno je to vremena da se uspostavi temelj novog prijateljstva trojice ljudi koji imaju zajednički cilj – podršku i promociju rock muzike sa ovih prostora.
Od 5. do 8. oktobra u Beogradu se održava treći Indirekt festival. S nekoliko lokacija koje su u igri, ovo će biti prvi showcase festival, koji će pored muzičkih programa, koji jesu primarni, imati i niz predavanja i radionica na temu procesa stvaranja, distribucije i reklamiranja muzike, kao i organizovanja muzičkih festivala. Program uključuje i književni segment, a momenat pažnje će dobiti i neki od regionalnih blogera.
Kad se virne u listu izvođača, čini se da ovogodišnji beogradski ogranak festivala opasno parira izvornom hrvatskom Indirektu, iako nije u igri nikakvo takmičenje. Poklapaju se kod tri vrlo značajna imena novije scene.
