Recenzije

RECENZIJA: Katarina Pejak – Roads That Cross

Rate this item
(0 votes)

Izuzetno mi je drago što Katarina Pejak dobija odlične kritike za svoj novi album u Americi - kolevci bluza. Sasvim zasluženo, jer ona je uspela ono što je malo kojem studentu Berkli koledža pošlo za rukom - i posle školovanja na njemu sačuvala je srce i dušu u svojoj muzici. Uspela je u još nečemu - da dobije priznanje za svoj rad i od kritike i od publike, bar ako je suditi po visokom plasmanu albuma na aktuelnim američkim bluz top listama.

Znači, može se u tipično američkom žanru uspeti u Americi (nije više Ana Popović izuzetak koji potvrđuje pravilo), znači može se i svirajući bluz uzeti dva boda u gostima! S druge strane, taj uspeh nije baš naročito propraćen u domaćim mejnstrim medijima, kao da se tako nešto našim muzičarima događa svaki dan. Domaći mediji koji se sporadično bave rokom i srodnim žanrovima više vole da kukaju kako je nekad muzika bila dobra a sad uopšte ne postoji. Album Katarine Pejak je dokaz da je takvo mišljenje daleko od istine. Retko ko sa ovih prostora se može pohvaliti da je dobio recenziju u jednom od najrelevantnijih internet portala koji se bavi muzikom -All Music Guide- i to iz pera njihovog valjda najboljeg kritičara Toma Jureka koji ga je ocenio visokom ocenom.

RECENZIJA: Svemir - Strah od dubine

Rate this item
(0 votes)

Da vas ne držim u neizvesnosti – u pitanju je remek delo. Možda ga neće razumeti slušaoci mlađi od 45, ali njima nije ni namenjen. Album neuobičajen za ovo podneblje, jer je vrlo ličan i vrlo konkretan. Naime, ovde je uobičajeno da se rok autori u svojim pesmama bave opštim mestima, kvazi-politikom, izvikivanjem parola, i više ili manje uspelim duhovitostima, a vrhunac je kad uspeju da naprave autentičnu ljubavnu pesmu koja se bazira na ličnom iskustvu. Albumi kakav je „Strah od dubine“ koji idu još dalje, u vrlo lične priče, su kod nas izuzetno retki, skoro da ih uopšte nema. Tema kojom se dosledno, kroz ceo album, bave Zvonka Obajdin pre svih, Daniel Rodik, Matko Boršić i San Mikulec je depresija srednjih godina.

RECENZIJA: Crvi – Šta si to uradio?

Rate this item
(0 votes)

Damjan Babić i momci se razvijaju u pravom pravcu. Sasvim dobar prvenac “Piše nam se dobro”, o kome je pisala Dragana, nadmašen je njihovim novim izdanjem “Šta si to uradio?”. Crvi bi trebalo žanrovski da spadaju u balkanski indi-rok. To nije samo po sebi ni loše ni dobro, kvalitet benda zavisi od toga koliko je ko u stanju da bude koliko-toliko originalan, da se odmakne od opštih mesta tog dosta izrabljivanog pravca. Znate već kako zvuči indi-rok na Balkanu – ritam po principu “repetitio mater studiorum est”, prisustvo gitara u što većim količinama, skandirajuće pevanje, tekstovi kao nužno zlo ali nikako lični, zabranjeno pojavljivanje melodija (ni nagoveštaj nije dozvoljen!)…

RECENZIJA: Leyla McCalla – The Capitalist Blues

Rate this item
(0 votes)

Još jedna članica legendarne „roots music“ grupe Carolina Chocolate Drops koja snima odlične albume. Posle Rhiannon Giddens i Dom Fleminsa, evo je i Leyla McCalla. Boljeg otvaranja od naslovne pesme The Capitalist Blues odavno nisam čuo. Podsetila me tim izvođenjem na Billie Holiday, jednu od najboljih pevačica ikada. Inače, McCalla je poreklom iz Haitija, sa karipskog ostrva Hispanola na kome se pored Haitija nalazi i Dominikanska Republika. Rođena je u New Yorku, u porodici intelektualaca. Studirala je violončelo, da bi posle toga provela nekoliko godina svirajući na ulicama New Orleansa usput usavršavajući svoj maternji jezik – haićanski kreolski.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio