Recenzije

RECENZIJA: Ana & The Changes - Differences

Rate this item
(0 votes)

Poznato je da Ana Ćurčin pažljivo pristupa snimanju albuma, pa je tako u odnosu na „kolege“ sa takozvane Amerikana scene u priličnom zaostatku po broju objavljenih izdanja. Ovo joj je tek drugi album (plus 1 sa demo verzijama pesama sa prvog albuma) što je mnogo manje od bendova Wooden Ambulance (5 + 1 album remixa), Stray Dogg (4+1 live EP), On Tour (4), da navedem samo učesnike prvog Americana Night Festivala, koji su svi startovali u otprilike isto vreme.

Radi se dakle o dugo pripremanoj ploči – pune tri godine. Tokom tog perioda stabilizovao se Anin bend koji je od pratećeg sastava s početka saradnje postao neodvojivi deo Aninog autorskog iskaza. Zato je i dobio ime -The Changes - koje je postalo sastavni deo zvaničnog imena sastava: Ana & The Changes. Ana je u njemu izdvojena, pre svega jer je, kao što se na bandcamp stranici može pročitati, ostala jedini autor muzike i tekstova (uz koautorstvo teksta na dve pesme). Aranžmani su bendovski što se apsolutno oseća pri preslušavanju albuma. Nije to više prosta pratnja kantautorke – to je, sada se lepo čuje, ful bend. Sada nagađam, ali izgleda mi da je u kreiranje zvučne slike, pored Ane, svoje prste najviše umešao Goran Antović, klavijaturista benda, koji je pored učešća u aranžiranju, snimio album i radio miks i mastering. Kao što vidite, Ana i momci su imali potpunu kreativnu kontrolu nad ovim albumom, pa će sve pohvale (i kritike, ako ih bude) ići na njihov račun.

RECENZIJA: Lana Del Rey - Norman Fucking Rockwell

Rate this item
(0 votes)

Nije me mrzelo, za razliku od vas, da pročitam nešto o Normanu jebenom Rokvelu, po kome je Lana nazvala svoj album. Norman Percevel Rockwell (1894-1978) je bio američki slikar i ilustrator, vrlo popularan, ali dugo potcenjivan i optuživan za malograđanštinu. Kad sam posle prvog slušanja albuma pogledao njegove radove (što i vama preporučujem, da biste bolje pratili ovaj tekst) odmah mi je bilo jasno zašto baš Rokvel. Stvar je prosta. Rokvel je antipod Endija Vorhola u čijem smo svetu živeli od sredine šezdesetih do danas. Poslednjih godina, ipak, kao da se vraća svet Normana Rokvela, što je Lana Del Rej odlično primetila. Moderna umetnost Vorhola je produkt modernog pogleda na svet koji se formira sredinom šezdesetih, nekako paralelno s pojavom rok muzike. Taj svetonazor počinje kao krajnje liberalan, da bi protokom vremena sam sebi sve više ograničavao slobode putem korpusa pravila poznatih pod nazivom „politička korektnost“. Ova tvrdnja traži objašnjenje. Moderni život je krenuo od premise „sve je dozvoljeno“ da bi završio u dekadenciji pravila „ništa nije dozvoljeno“. Dakle, od trenutka kad je Endi Vorhol izmislio grupu Velvet Andergraund i sa njom izvukao na svetlost dana likove kakvi su Niko i Lu Rid, zagovornike apsolutne slobode, koji bi u nekim ranijim vremenima završili ili u zatvoru ili u ludnici, a u još starija vremena, bogami, i na lomači, počinju ta takozvana „moderna vremena“.

RECENZIJA: Violent Femmes – Hotel Last Resort

Rate this item
(0 votes)

Gordon Gano, sasvim u skladu sa vremenom, počinje sa pesmom „pričalicom“. Jer, prošla je svoj zenit i elektronika, rep je trenutno muzika u trendu. Violent Femmes, kao heroji alternativnog roka s početka osamdesetih, kada su videli da je došlo novo vreme, povukli su se u stanje relativnog mirovanja. Nemirni duh kakav je Gordonov ipak ne može večno da miruje. Čim se na glavnoj sceni pojavi nešto u šta bi mogao, koliko-toliko, da se uklopi, eto ti ga nazad. Kao da nikad nije ni odlazio. I evo ga, ponovo pokušava da kreira male simfonije kontrolisanog haosa poput legendarne „Blister in the Sun“, doduše sa nevelikim uspehom.

RECENZIJA: Bon Iver - i,i

Rate this item
(0 votes)

Sad bi mi trebalo da tumačimo zašto je Džastin Vernon dao albumu naslov „i, i“. Da znate da i hoću da tumačim. Lako je, samo treba bukvalno prevesti: „Ja pa ja“. Bar je iskren Bon Iver. Jedino što njega zanima je on sam. Možda tako mora, možda tako treba. On o sebi, kao što se vidi iz ponuđenog, ima vrlo visoko mišljenje. Povrh toga, izborio se za poziciju iz koje mu je sve dozvoljeno (što se muzike tiče). Dakle, album koji je pred nama je Džastin Vernon u punom kapacitetu. Posle višekratnog preslušavanja došao sam do zaključka da je napravio korak dalje od rok muzike sa kojom je počeo karijeru. Ovde je od roka ostalo malo ili ništa.

Nazivi pesama su ponovo nagradno pitanje za kriptografe. Time se ipak neću baviti u ovom prikazu. Radije ću pokušati da odgonetnem poziciju koju Džastin Vernon pokušava da zauzme u arhitekturi pop sveta danas. Najbolji način za to (najbolji koji ja znam) je analiza svake pojedinačne pesme i, nakon toga, albuma kao celine.

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio