Elem, poseta koncertu benda sa sto osmog mesta tvoje godišnje liste svakako nije obavezna, pa ni realna, ali neki đavo mi nije dao mira. Još kad sam (opet) kod Berija video najavu i poziv njegovim beogradskim prijateljima da se na koncert ode uz prepričanu tu pričicu o basisti Halibartonu nisam mogao da odolim. I, odmah da kažem, nisam pogrešio. Najavljeni početak koncert bio je neuobičajeno kasno, u 22:30 (jer pre toga je u KC Gradu bilo neko drugo dešavanje), ja sam stigao oko 22:20 a koncert je već bio počeo. Ne verujem da sam mnogo propustio jer pesme iz reperotoara benda su prilično ujednačenog zvuka u kome se prepliće pankerska ritam sekcija sa pravom vestern gitarom sa izraženim „country twang“ zvukom.

Pevačica Dženi Konors dobro izgleda sa tim Stetsonom koji nosi i sa one dve crvene ruže zataknute u kosu ispod oboda šešira i dobro zvuči sa tim glasom devojčice koja to više nije jer je prošla kilometražu na putu (lepo reče moj drug Marko da ga podseća na Viktoriju Vilijams, i po izgledu i po glasu). Iznenadila me je energičnost, ili još preciznije, snaga svirke koja ne jenjava tokom celog, ne previše dugog nastupa. Ima i one prave rokerske koreografije koja dolazi do izražaja u produženim završecima pesama. Sve to mnogo bolje zvuči nego na pločama. Tokom koncerta svirali su, koliko sam mogao da primetim, svoj originalni materijal a na bis su izveli tri obrade, i to prvo Henk Vilijamsov klasik „Your Cheating Heart“, pa „Walking On My Grave“ od svojih sugrađana iz Portlanda (Oregon) danas nepostojećih Dead Moon i na kraju „Parchman Farm“ Mouza Alisona. Ako mene pitate, odličan izbor „covera“. Vilijamsova pesma je bila ubedljivo najsporija pesma na celom koncertu.

Na žalost, retko nam dolaze „cow punk“ grupe, a još ređe ovako dobre „cow punk“ grupe pa onaj ko nije bio s pravom može da očajava. Mi srećnici koji smo bili dobro smo se proveli sa doajenima portlandske scene. Muzika koju sviraju Jenny Don’t & The Spurs“ nema nikakvih dodirnih tačaka sa bleskastim kantri hitom „Save a Horse (Ride a Cowboy)“ koji mi je poslužio kao inspiracija za naslov teksta ali taj naslov nekako, mada ne znam kako, dobro odražava ono što se sinoć događalo u KC Gradu!