Knjižara

Odlomci iz nove zbirke poezije Ognjenke Lakićević

Rate this item
(0 votes)

U TVOJOJ KOSI

 

gledaš ekran telefona

povremeno komentarišeš vesti 

tvoje blage spuštene oči 

razočarane svetom

grickam keks I posmatram  

jedna čarapa ti se malo izvrnula 

peta je na risu

nema ničeg dirljivijeg od 

nečije nesvesnosti kada ga posmatraš

želim da te zaštitim od otrovnog vazduha  

u čemu je smisao života

pitaš više za sebe

moj odgovor nikad spremniji

u tvojoj kosi, u tvojoj kosi

"U sobi" - nova priča Olje Knežević

Rate this item
(0 votes)

Tuđe kuće i stanove rado pohodim još od malih nogu.

            Oko mene krupne, dugačke noge u pokretu, muške pantalone, uglavnom sive, pa zvonarice; ženske noge u tankim čarapama, štofane suknje, riblja kost do pola koščatih koljena, i među njima ja, kroz sve se te noge probijam do soba kuće majčine tetke Danice na Zlatici. Možda je njena kuća imala tri-četiri sobe, dnevnu i dvije spavaće, plus ostava, ali bila sam uvjerena da ih ima barem deset, jer, u protivnom, zar bi ta kuća imala široko, zavojito stepenište i uz njega zid pokriven foto-tapetom sa koje, za sve prisutne, sa čistine pored šumskog potoka, nesvjesno poziraju jeleni? Luksuz je to.

Poezija Jasne Karamehmedović, još jednom

Rate this item
(0 votes)

Strah

Prestravljena sam

zbog godina koje se skupljaju

iznad moje glave,

u džepu,

u vozu,

u ćaskanju,

u učenju,

u čekanju,

u pošti,

u banci,

u bolnici.

Prestravljena sam

jer niko o tome ne govori,

jer su dani beskrajno ćutanje o smrtnosti.

Prestravljena sam

jer me niko nikada na ulici nije zaustavio da pita

- "Izvinite,koliko nam je ostalo vremena ?"

Prestravljena sam

jer moji prijatelji i ja u noći

okrećemo srca od prolaznosti

i nastavljamo hodanje oko suštine.

Prestravljena sam

jer sam ubijeđena

da je smisao u najudaljenijem koraku odavde

i da čak i u tom koraku

ja čekam

u džepu,

u vozu ,

u ćaskanju,

u učenju ,

u čekanju,

u pošti,

u banci,

u bolnici.

O nedostižnosti

Njegov glas
između žica vibrira
i vodi do najdublje tame
gdje se čekam 
i imam 15 godina
i sve je počelo-
ćutanje,
zatvaranje,
bjekstvo.

Njegovi stihovi,
u malom, zagušljivom baru,
gutaju vazduh
dim,
poglede,
i dovode svemir 
do ispod naših stopala

u tom trenutku mi možemo sve
pa zato samo sjedimo
i u hipnozi drhtimo.

I nije li pomalo tužno
što će me najviše imati
dodirnuti,
shvatiti,
jedan stranac u prolazu 
koji odlazi da se ne vrati
sa tim teškim neznanjem u srcu.

Daydreaming

Možda je ljepše maštati o Parizu 
nego otići,
biti tamo, 
osjetiti ga,
posle toliko ideja,misli,
slika i očekivanja,
imati grad koji te čeka
i zove do kraja
Možda je ljepše pustiti Pariz.
Neka on mene odmašta 
i sačuva od rastanka.

Ništa

Na mamu sam strah i strpljenje,

na tatu sam ništa,
na druge sam ubrzano sjutra
i grčevito juče,
na sebe sam iznova i iznova

na svijet sam premalo
i skučeno i (ne)predvidivo,
na Nikšić sam šuma,
jedan put od ponavljanja,
sumorni ponedeljak 
i vino kod muzeja

Poezija Monike Herceg

Rate this item
(0 votes)

Ana Magaš useljava u zvijezdu

nakon ubojstva muža zlostavljača u samoobrani

  

Sudac poručuje:

Mi smo ovdje u jeseni, nepovratnom padu

Plesala si s čovjekom

koji je stigao s drugog planeta

Njegove su oči naborane zavičajem

u kojem nema kisika

Što je trebao reći tvoj muž

na prizor takvog neposluha?

  

Spotovi


STEREO Art Magazin
Regionalni popkulturni magazin

Impressum

Urednici:      Dragana Erjavšek
                     Novak Govedarica
Saradnici:   Olja Knežević
                     Boris Fatić
                     Srđan Strajnić
Logo:           Uroš Stanojević
Powerd by : ChoDex Studio