Blog
21.06.2025 – 29.08.2025
Varljivo leto 2025. je u punom jeku, temperatura vazduha se stabilizovala na oko 35 stepeni ali se zato politička temperatura u Srbiji i dalje povećava, može se čak reći da se približava tački ključanja. Paralelno sa sukobima na ulicama srpskih gradova počinje da se vodi ne manje žestoki estradni „rat“. Svrstavanje na jednu od strana je u toku i kako se čini, rokeri su se listom svrstali na stranu pobunjenih građana, mada ima onih koji se nisu izjasnili, dok je kod narodnjaka situacija drugačija. Tu se tek nekoliko njih eksplicitno izjasnilo za pobunjene studente i građane, ostali ili ćute ili podržavaju vlast. Sredinom avgusta (kad ovo pišem) dolazimo do tačke kad je teško biti neutralan i „samo raditi svoj posao“. Najava programa ovogodišnjeg izdanja Zaječarske gitarijade uzburkala je duhove. Organizator je šabačkim Goblinima, grupi koja bezrezervno podržava pobunjene studente i građane, otkazao učešće, kako je rečeno, zbog toga što ne žele politiku na toj manifestaciji (ili tako nekako) a onda je, u znak solidarnosti sa kolegama, usledila prava poplava otkaza drugih učesnika: S.A.R.S., Deca loših muzičara, Whitesnake Experience, Kerber, Električni orgazam, Brkovi, Riblja Čorba, Generacija 5 i prošlogodišnji pobednici Nit, redom su otkazali svoje nastupe… ostali su (za sada) Atomsko sklonište i Alen Islamović kao i demo bendovi. Organizatori Beer Festa koji će se održati početkom septembra takođe imaju problema, mada tvrde da su otkazivanja uglavnom posledica zdravstvenih problema ali malo ko im veruje. Desilo se i nešto što se do sada, koliko se ja sećam, nikad nije desilo – prekinut je koncert Jelene Karleuše u Loznici, na lokalnom trgu, i to od strane pobunjenih građana koji su bili nezadovoljni njenim izrazito prorežimskim objavama na društvenim mrežama, u kojima vređa pa i preti neistomišljenicima. Koncert je počeo pred malobrojnom publikom koja je ispunjavala tek nekoliko prvih redova ograđenog prostora oko koga se okupila velika grupa veoma glasnih demonstranata koja je sve vreme skandirala uvredljive poruke njoj upućene. Posle četrdeset minuta napete situacije koja je pretila da eskalira Karleuša je pod zaštitom policijskih snaga sa punom opremom sprovedena do kola i odvezena iz Loznice. Kako su najavljeni još neki njeni nastupi u gradovima za koje se zna da nije dobrodošla, čini mi se da su ti njeni nastupi deo šireg scenarija vlasti u koji ne mogu do kraja da proniknem. Ovo leto će ostati upamćeno od rok naroda i po otkazanim nastupima Bajage i Instruktora u Sisku i Solinu po „nalogu“ branitelja kojima smeta Bajagin navodni nastup u Kninu početkom devedesetih. Niko ne zna da li se taj nastup zaista održao, ali je, ne prvi put, razlog za otkazivanje njegovih koncerata. Zašto su branitelji odabrali baš Bajagu da demonstriraju svoj uticaj u hrvatskom društvu i svoj „patriotizam“, ne mogu da shvatim, jer Bajaga je najpitomiji čovek koga znam, uz to je rođen u Bjelovaru u Hrvatskoj i nikad iz njegovih usta nije izašla ni jedna reč koja bi imala nacionalistički prizvuk. Treba zabeležiti da se Rambo Amadeus solidarisao sa Bajagom i otkazao svoj koncert u Solinu. Ni muzika, na žalost, ne može bez tih podela na „naše“ i „njihove“, po bilo kom osnovu. Bar dok ne dođe neko bolje vreme koje, budimo realni, još nije na vidiku.
Kao i obično, nekoliko albuma iz tekuće produkcije će biti prikazano dužim ili kraćim recenzijama, ostali će biti poređani po visini dobijene ocene.
11.05.2025 – 20.06.2025
Novi nastavak Dnevnika muzičkog eklektika nastao je u atmosferi građanske pobune koja još traje, mada u drugačijem obliku, naročito posle velikog vidovdanskog protesta. Studenti su štafetu pobune preneli na građane koji su počeli s blokadama ulica i trgova u srpskim gradovima a vlast je „skinula rukavice“ i više nije uzdržana po pitanju hapšenja. S druge strane, fakulteti se polako vraćaju u neki vid nastave, školska godina će se kako-tako privesti kraju, delovi društva koji su se pobunili vraćaju se uobičajenim poslovima a što se tiče promene vlasti, ista meta – isto odstojanje. Pobunjeni građani traže izbore a vlast ih ne da jer nije sigurna da će ih dobiti. Kako će se i kada sve završiti teško je i najupućenijima da procene. Ono što je jasno vidljivo je to da se muzika i dalje stvara, da se koncerti i dalje održavaju, iako ne tako intenzivno kao ranije. Svi događaji tog tipa su ipak u drugom planu dok traju protesti. Arsenal Fest u Kragujevcu jeste održan, ali uz mnogo manju zastupljenost u medijima nego što je bilo ranije, Exit će se izgleda takođe održati, ali je otkazan festival Jazz in the Garden koji se tradicionalno održava u beogradskoj Botaničkoj bašti iz razloga solidarisanja sa protestima. Iz istog razloga otkazani su i glumački susreti u Nišu. Neću mojim prijateljima iz Hrvatske da stajem na muku ali moram da pomenem još jedan muzičko – politički događaj koji je podelio region. Nastup Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom Hipodromu koji je okupio, sudeći po broju prodatih ulaznica, pola miliona ljudi što je izgleda svetski rekord. Ne znam da li ih je stvarno toliko bilo (koncert se održava dok ovo pišem) ali što je mnogo, mnogo je. Naravno da bendova i izvođača koji pripadaju ekstremnoj desnici ima i u Srbiji, ali ti ipak ne bi okupili pola miliona ljudi. Ili se varam? Ako se zna da su posetioci koncerta uglavnom vrlo mladi ljudi, to mora da zabrine. Ipak, onaj ko prati svetsku politiku nije iznenađen. Na žalost u pitanju je svetski trend. Čak i u ovakvim smutnim vremenima ploče i dalje izlaze a ja pokušavam da ispratim nova izdanja. To praćenje mi je postalo odbrambeni mehanizam kojim skrećem misli od tegobne stvarnosti. I vama preporučujem terapiju muzikom (ne boli i nema neželjene efekte!) pa možete početi od ovih pet aktuelnih domaćih izdanja koja sam preslušao i ocenio za Dnevnik #77. Što se tiče stranih izdanja, oseća se oseka u žanrovima koje pratim, i ona kvantitativna i ona kvalitativna. Razlog ne znam ali se nadam da je u pitanju tradicionalna letnja pauza koja će proći čim ovaj toplotni talas malo splasne.
Slušajte muziku, jer muzika možda ne menja svet, ali pomaže da u njemu opstanemo!
21.03.2025 – 10.05.2025
Za ovih mesec i po dana od prethodnog „Dnevnika“ nije se dogodilo bog-zna-šta ni na muzičkom ni na političkom planu pa bi se moglo reći – ista meta isto odstojanje. Studenti su i dalje u blokadi, vlast se i dalje prvi da se ništa ne događa, ploče se i dalje slušaju, i dalje se čekaju albumi koji će obeležiti godinu koja teče. Jeste Džesi Vels od mene dobio najvišu ocenu do sada, ali još čekam album koji će sa moje strane biti apsolutno prihvaćen ne samo racionalno već i emotivno. Što se domaće scene tiče pisao sam o dva albuma koje je producirao isti čovek, Milan Bjelica, i to tako što je kvalitete svojih klijenata znao da istakne na pravi način a mane da učini manje vidljivim i time je opet pokazao da mu možda u ovom trenutku u Srbiji nema ravnog.
Što se tiče DME #76 plejliste, ona se od prethodnih razlikuje po tome što sam odustao od stavljanja albuma o kojima sam u Dnevniku pisao na početak liste. Čini mi se da je preglednije da pesme budu poređanje po visini ocene albuma na kojima se nalaze. Link se nalazi OVDE
Kome je do muzike sada kad se istorija odvija pred našim očima. Kolokvijum za kolokvijumom, ispit za ispitom, studenti su sve bliži diplomiranju. Niko ne zna koliko još ispita treba da polože (sve dosadašnje položili su sa desetkom!) ali znaćemo kad bude kraj. Ne pitajte kad će da bude, i šta još treba da se uradi da do kraja dođe, ali jasno vam je, ako niste zaslepljeni nepomenikom, da će kraj doći. Vlast se rastače pred našim očima, puca po šavovima, i to bez i jednog nasilnog čina prema njoj. U nekom trenutku neko će nepomenika kucnuti po ramenu i reći: čoveče, gotovo je. Kraj je, nema dalje. Neko iz njegovog okruženja. Dok se to ne desi, sva moja pažnja je usmerena na praćenje puta ka toj završnici. Zato je ovaj „Dnevnik“ štur, čak površan ali ću ga ipak objaviti, da ne prekidam kontinuitet. Ipak, inspirisan studentskim antikorupcijskim zahtevima potrudio sam se da moje ocenjivanje bude transparentnije, i da se naslanja na čvršće parametre od sviđanja – nesviđanja.
Definitivno, od ove godine ću raditi ponderisanje mojih ocena tako da ne budu baš skroz proizvoljne. Dakle, pri ocenjivanju u obzir ću uzimati muziku, tekst i kontekst a to su tri elementa koja neku pesmu čine pop/rok pesmom. Muzika će činiti 50% ocene, tekst 20% a kontekst 30%. Objasniću detaljnije: pod muzikom uzimaću u obzir odabrani žanr, moju procenu kvaliteta komponovanja i izvođenja muzike, originalnost, aktuelnost. Što se tiče teksta procenjivaću smislenost, svrsishodnost (tekst za pop pesmu ne mora biti filozofski traktat na primer), rečnik primenjen u pesmi, stil. Kontekst je teže opisati, ali moglo bi se reći da je pretežno vezan za tekst i da je to kulturno okruženje pesme i/ili albuma to jest priča koja prati neko muzičko delo. Možda bi se moglo reći da je to moja procena koliko je neki album bitan za vremenski period kada se pojavio. Koliko obeležava to vreme. Što se kompilacija tiče ocenjivaću način izvođenja (50% ocene), izbor pesama (30%), i povod/razlog za objavljivanje (20%) s tim što je zbog neoriginalnosti materijala maksimalna ocena 8,00. Naravno, i dalje su to moje subjektivne procene sa kojima ćete se složiti ili nećete. Da ne bih komplikovao stvari i da bih proces ocenjivanja i dalje održao tajnovitim i netransparentnim, objaviću samo krajnju ocenu.
