Blog
Neću vas ovoga puta zamarati uvodom već odmah prelazimo na stvar. Samo ću vam, kao što je to uobičajeno, ostaviti linkove za plejlistu koja prati pedesetčetvrti Dnevnik za MIxcloud i Spotify. ( U nastavku možete čitati o par kandidata za albume godine, i to ne samo na Srđanovoj listi, par amerikana albuma, par indi rok i jednom soul izdanju - op. ur.)
Skoro je dva meseca prošlo od mog poslednjeg Dnevnika pa ovoga puta ima više kratkih prikaza albuma nego obično. Sekcija domaćih izvođača se poslednjih meseci brojčano uvećala, taman kad sam počeo da se plašim da neće biti dovoljno albuma ni za Top 10 na kraju godine. Nisam baš nešto oduševljen kvalitetom preslušanih albuma, ali ipak se nađe ponešto tu i tamo. Što se stranih izdanja tiče, vidi se da se približava kraj godine, pa je svako ko je imao neke adute u rukama pokušao da ih izbaci u poslednja dva meseca. Kada pogledam svoju preliminarnu listu, ovo će biti još jedna ženska godina. Uskoro ću morati da pozitivno diskriminišem muškarce, koje na listi svećom treba tražiti. Još je ređe na mojoj listi naći nekoga sa Britanskih ostrva, jer, moram to priznati, retko šta što potiče odande i pokušam da slušam. Ako bi neki profajler krenuo da razmatra moj ukus brzo bi došao do zaključka da su moji muzički afiniteti okrenuti ka ženskim osobama, Amerikankama, u svojim tridesetim-četrdesetim godinama (mada su odstupanja i gore i dole moguća), koje sviraju gitaru, akustičnu ili električnu, i pripadaju kantri, folk, rok i pop žanrovima. Izgled nije presudan. To se da primetiti i u tekstu ispod i u mikstejpovima Spotify i Mixcloud koji idu uz ovaj, pedeset i treći nastavak Dnevnika.
Oglašavam se ponovo posle dva meseca. Nije da nije bilo novih albuma, ali sam bio preokupiran pisanjem teksta o Džoni Mičel koji meni lično puno znači, pa sam zanemario kratke prikaze ploča. Međutim, ispostavilo se da je na red za preslušavanje stigao novi album grupe Low koji je (i verovatno će i ostati) najznačajnije ovogodišnje izdanje, ako ne i najbolje, pa sam morao da se ozbiljnije latim pisanja. Ovaj dvomesečni presek gostiju mog muzičkog plejera (da ne kažem gramofona, koji mi nije uvek dostupan) nema toliko poznatih imena koliko će imati sledeći, ali ima par opskurnih bisera koje vredi obasjati svetlošću. Ne bih vas dalje zamajavao uvodom, nego da pređemo odmah na stvar.
Kao i obično, zvučni saundtrek ovog dnevnika možete čuti na platformama Spotify i Mixcloud
******
Novi „Dnevnik“ je pred vama. Razmak između ovog i prethodnog je veći nego obično, iz objektivnih i subjektivnih razloga. Objektivni su tehničke prirode, subjektivni lične – kako se povećava broj mojih unuka (za sada ih je tri, ali izgleda da tu nije kraj!), tako se smanjuje slobodno vreme, pa i vreme za slušanje muzike i pisanje o njoj. Šta lepše čovek može da poželi od unuka, nek su živi i zdravi, i zato nemojte ovo shvatiti kao da se žalim, već samo kao objašnjenje. Ima to i dobrih strana jer uskoro ću proširiti spektar svojih recenzija pošto postajem ekspert za „novi politički korektni crtani film“ i srodne žanrove, kao i za muziku za predškolsku decu, domaću i stranu. Dok ne uđem dublje u tu materiju, dosađivaću vam i dalje sa svojim prikazima ploča svakog/svake patetičnog/patetične depresivca/depresivke na kugli zemaljskoj do koga/koje mogu da dođem. Srećom u Crnoj Gori ne postoji zakonska obaveza pisanja tekstova po pravilima iz novog zakona o rodnoj ravnopravnosti Republike Srbije, pa tekstovi i dalje neće ličiti na moju prethodnu rečenicu. Pre početka čitanja teksta bilo bi dobro da pustite plejlistu koja ga prati, a koju možete naći na uobičajenim mestima: Spotify i Mixcloud
Evo i albuma koje sam slušao:
