Dojmljiva estetika opštih mjesta
Kultni roman buntovnih šezdesetih, „Let iznad kukavičjeg gnijezda“ Kena Kejsija (1962.), iako danas izvjesno nema neposrednu šokantnost novine u vezi načina postupanja sa bolesnicima u psihijatrijskim ustanovama, nosi bitna univerzalna značenja koja afirmišu slobodoumnost, drugačijosti i donkihotovsku borbu pojedinca protiv represivnog sistema. Glavni protagonista, nekonformistični Mek Marfi opire se zatupljujućoj kolotečini i besmislenim pravilima mentalne bolnice, koja postaje metafora bolesnog, nehumanog i licemjernog Sistema, čija je predstavnica i produžena ruka autoritativna i hladna sestra Rečid.
U vrlo korektnoj, tematski aktuelnoj, vizuelno dojmljivoj predstavi reditelja Diega de Bree (asistenti Zoran Rakočević i Damjan Pejanović) roman je drastično skraćen i sažet (dramatizacija Diego de Brea i Stela Mišković), ali scensko čitanje na ravni fabule vjerno slijedi izvornik i njegova osnovna značenja (dramaturgija Stela Mišković).
Pitko o bitnim temama
Dramski tekst „Šćeri moja“ Maje Todorović, polazeći od istorijske, dokumentarne građe o crnogorskom knjazu Nikoli Petroviću i njegovoj porodici, inteligentno, subverzivno i podsticajno tretira temu opresivnog i isključujućeg odnosa krajnje patrijahalnog, a time nužno i krajnje zaostalog crnogorskog društva prema ženama. Drama, koja je nagrađena na trećem Konkursu za nagradu CNP-a za savremeni domaći dramski tekst (tematski određenom kao „dramska remapiranja novije crnogorske istorije“), kroz umnogostručavanje mogućih perspektiva dojmljivo dekonstruiše i kreativno nadgrađuje opšteprihvaćene „nedodirljive“ ideološke pozicije i „istine“ na kojima počiva „nacionalni identitet“. Fragmentarno dramsko ispisivanje života kneginje Zorke Petrović, od rođenja do smrti na sopstvenom porođaju, prepleteno je provokativnim, ironičnim autorskim komentarima, koji zaoštravaju, usložnjavaju i univerzalizuju značenja radnje i likova.
Teško mi je pala spoznaja da jedan od najdražih punk rock bendova, The Gaslight Anthem, više nije na tragu sopstvene poetike, ali nekako sam sažvakala taj njihov zaokret u stilu i izrazu, prihvatila i malo čak i zavoljela tu umekšanu, da ne kažem mlitaviju verziju onoga što su nekad bili, i album „Get Hurt” uz dosta truda, uzidala u svoj DNK zapis. A oni kao bend više i nisu ništa, do nekog novog okupljanja.
piše: Vladimir Skočajić Skoča
Uvek je mislila da niko nema sređeniju sobu i nesređeniju tašnu od nje. U sobi je sve bilo pod konac – knjige na polici su čak bile poređanje po visini – ali unutrašnjost njene tašne je izgledala kao da je pala bomba. Tu je bilo svega: šminka, ruževi, naočare za sunce, neotvoren par čarapa, omoti čokoladica, upaljači koji rade i ne rade, prazni diskovi, hemijske olovke, punjač za mobilni, češalj, nekakvi žetoni, papirići nepoznatog porekla, karte od koncerata, džepno izdanje knjige i još tušte i tma toga. Svaki dan je sebi govorila da će je srediti, ali ispostavilo se da je to jedna od onih “od ponedeljka” aktivnosti.
Nakon serije sukcesivno objavljivanih singlova i propratnih, redom vrlo dobrih spotova, nakon mnoštva koncerata u regionu od kojih se jedan, a vrijedan, desio u novogodišnjoj noći u gradu Kotoru, Artan Lili su jednu svoju p(j)esmu posvetili Beogradu.
piše: Vladimir Skočajić Skoča
Propustio sam prvi autobus. Nisam mogao da se guram. Sledeći je došao posle 15 minuta. Bio je krcat isto kao onaj prvi. Pogledao sam na sat i skapirao da nemam vremena. Morao sam da uđem. Na sastanak sam zakasnio, mada to nikome nije smetalo osim meni. Koliko je razgovor bio konstruktivan, bolje da sam propustio i taj drugi autobus.
Neposredno posle bombardovanja desilo se pomračenje sunca. To je bilo onda kada su ljudi spuštali roletne, krili se po podrumima, a oni hrabriji su iz fioka vadili 3D naočare koje su im ostale od „Ajkule“ i krišom gledali u nebo. Kako osim par zvezda padalica na moru nikad nisam video nijednu
