Volim kad se ljudi uplaše zime. Njihova bespomoćnost je smiješna dok se nabijaju u rerne svojih Alfi i Smederevaca, dok slažu svoje pozadine po ploči TA peći, dok nabijaju stopala u kvarcne grijalice i kukaju. Samo takvi, snabdjeveni, kukaju. Ja ne dozvoljavam sebi da me uhvati panika. Griju me upaljene cjepanice. I ljubav. A grije me i sve ono što ljubav nosi sa sobom. Spas je u dodirima. U spajanju. U stopalima koja se podvuku pod voljenu osobu, pa taman i da skoči panično. U zagrljajima. Ljeti bježimo jedni od drugih, žalimo se na vrućinu, znojenje, lijepljenje, pa bar vi koji imate koga da zagrlite nemojte da svirate. Sviraću vam ja. Imam tu neku listu za zagrijavanje, pa idem redom po njoj, jer toplo je pod jorganom, i biće još toplije. I da, i ljubav premi sebi se broji.