Stihovi: „Laž/Sve je laž/Svi ti klubovi su laž/Sve te ljubavi su laž“ iz pesme „Laž“, sa novog albuma „Euforija“, meni su poslužili kao osnovna premisa u razumevanju socio-muzikološkog fenomena kojem sam sinoć bio svedok. Buč Kesidi i njihova publika su na vreme shvatili ovaj gorak životni nauk. Sa tim saznanjem, kao mladi, poletni i pametni ljudi, grade svoj svet, opasan džinovskim „kineskim zidovima“ koji ih odvaja od prethodnih generacija koje su ih izdale i ostavile na cedilu. Sad sami grade svoj svet. Buč Kesidi sviraju saundtrek za njihov napor. Crvena, baršunasta, svetlucava scena – koja kao da je doputovala iz Linčove TV serije „Twin Peaks“ – fino je naglašavala neke „meta“ nivoe ponuđene muzike.

Propulzivni ritmovi, zavodljivi refreni, plesna atmosfera, trominutne pesme kazuju da je sve to rokenrol. Buč Kesidi slave ovu muziku. To je definitivno postalo jasno kada je gitarista skočio dva metra u vis i napravio svršenu špagu kao Pit Tausend pola veka ranije.
Rokenrol priču treba ispričati na novi način. Buč Kesidi to rade.