Blog
26.03.2019 – 26.04.2019
Promišljanje #31 će morati da sačeka sa objavljivanjem pošto su sedamdesete godine, koje u tom tekstu analiziram, obimna tema, pa zato, dok to pisanije ne završim, sada ide, u redovnom mesečnom razmaku „Preslušavanje“, 34. po redu. Opet je tu preko trideset albuma od kojih sam o čak dvanaest pisao – devet inostranih i tri domaća. Ocene opisanih ploča su prilično visoke (za moje kriterijume) ali su svega nekoliko decimala daleko jedne od drugih. Primedbe koje dobijam u vezi ocenjivanja su sasvim opravdane – devedeset posto ocena su mi u rasponu od 0.5 celih, što je zaista zanemarljiva razlika. Jedini način da se prevaziđe ovaj problem je da uspostavim jasne kriterijume ocenjivanja koje ću doslovno primenjivati. Tu je javlja novi problem – kako uspostaviti egzaktne kriterijume ocenjivanja umetničkog dela kada je doživljaj istog vrlo subjektivan. Jedini način je taj da i kriterijumi budu subjektivni kad je već doživljaj subjektivan. No, time ću se baviti u jednom od budućih nastavaka - kako biram albume za recenziju, “tehnologija” recenzije i kriterijumi ocenjivanja. Moglo bi da bude zanimljivo.
NIŠTA
Ništa je jedna od pjesama nastalih u ljeto te 2017-te, godine u kojoj sam imala puno vremena da budem sama sa sobom i pokušam vidjeti čega ima kad nema ničega.
Provela sam deset dana na obali, što je za mene puno i previše, jer izbjegavam more u ljetnim mjesecima, no spojila sam par festivala i pokoji dan kod familije i skakutala s otoka na otok.
