Blog
24.09.2018 – 31.10.2018
Preslušao sam i ocenio trideset tri albuma - prosečna ocena je 7,45. Ovoga puta sam u mikstejp, koji možete slušati ako kliknete play na dnu ove stranice, stavio i jednu domaću pesmu – nisam uspeo da odolim klavirskoj kompilaciji “Piano Sky” (opširnije o njoj možete čitati OVDE). Ovde ćete naći šest prilično opširnih prikaza albuma i tri ranije objavljene recenzije. Neki od njih će se naći pri vrhu moje godišnje liste.
21.08.2018 –23.09.2018
Ovog meseca čak trideset pet albuma, vrlo različitih, ako ne po žanrovima, onda po kvalitetu. Ipak, prosečna ocena (7.3) se ne razlikuje mnogo od prošlomesečne. Mikstejp sadrži trideset četiri pesme, jer domaće sam rešio da ne stavljam, iz razloga što mi često nisu dostupne u mp3 formatu, pa tako da nećete čuti Them Moose Rush. Ko ipak želi da ih čuje, može to učiniti na Bandcampu (provereno), a možda i drugde.
Avgust/Septembar 2018
Letnji Festivali – sa posebnim osvrtom na BelgradeBeerFest
Pogrešno se misli da su svi letnji festivali na kojima se svira muzika - muzički festivali. Neki to jesu, kao SeaRock ili Exit ali BelgradeBeerFest to svakako nije. Samo ime kaže da je to festival piva, dakle pivo je centralni predmet interesovanja većine prisutnih. I ne samo pivo – ljudi dolaze i da bi bili viđeni, da bi jeli pljeskavice i kobasice, da bi se družili, da bi prisustvovali grupnim ritualima, ili jednostavno zato što je ulaz besplatan, a oni nemaju ništa pametnije da rade. Muzika je na ovakvim masovno posećenim događanjima sporedna stvar. Verujem da preko pedeset procenata prisutnih na Beer Festu ne bi znao da nabroji više od jednog izvođača koji će nastupiti datog dana.
Festivali su svetkovine koje postoje od pamtiveka. Smatra se da je drevni Stonehenge bio mesto okupljanja predaka Britanaca u vreme letnjeg i zimskog solsticija. Tu su i Stara Grčka sa svojim Dionizijskim svečanostima, Bahanalije Starog Rima, festivali žetve, procesije u čast svetaca u katoličkim zemljama, litije u pravoslavnim, verske svetkovine, gradske slave i seoske preslave u Srbiji, vašari, panađuri, kirvaji, proslave kraja školske godine… Oduvek i svugde, ljudi su imali potrebu da se opuste, provesele, pojedu i popiju u vreme festivalskih dana. Grubo rečeno, festivali (proslave) se dele na verske, umetničke, žetvene i one posvećene hrani i piću. Muzika je, manje-više, prisutna, bilo kojoj vrsti da pripadaju. Verske prati odgovarajuća muzika, iako, recimo na Karibima ili u Brazilu, muzika i ples, i pred toga što festivali spadaju u verske, može da bude sasvim svetovna. Kod onih koji slave žetvu, muzika je sasvim sporedna a sviraju je lokalni muzičari koji pripadaju zajednici koja organizuje proslavu. Naravno da se program umetničkih festivala ako su muzički, sastoji od izvođača odabranih u skladu sa tipom muzike koju promovišu – Exit se u poslednje vreme bazira na elektronici, InMusic, Žedno uho i SeaRock, da ne nabrajam dalje, na roku, Guča na trubačkim ansamblima. Filmski i pozorišni festivali najčešće nemaju poseban muzički program iako ima izuzetaka (Tabor Film Festival, novosadski Cinema City i budvanski Novi val…). Festivali hrane i pića, razne slaninijade, kobasicijade, berbe grožđa i slični, takođe nemaju pretenzija da izborom muzike idu dalje od proste pratnje prežderavanju i opijanju.
21.07-20.08.2018
U Preslušavanju#28 situacija je, što se kvaliteta tiče, mnogo bolja nego u prošlom – ima toliko osmica da neću moći o svima njima da napišem bar po nekoliko reči. Prosečna ocena svih albuma, koju prvi put računam, je vrlo visoka (7.5) a bila bi i viša da nije bilo par izrazito loših ocena. Neću mnogo dužiti u uvodu, nego vi lepo slušalice na uši, poslušajte mikstejp na dnu stranice i pravac neka plaža na obližnjim nam morima ili jezerima, ako preferirate slatku vodu. U najgorem slučaju dobro će vam leći i akva-park na ovu vrućinu!
Father John Misty – God’s Favorite Customer
Drama king ponovo jaše! Father John Misty (pravo ime: JoshuaTillman) se vraća personalnim temama i problemima. „Svetski bol“ je preboleo i opet se našao tamo odakle je i krenuo. U ličnom haosu. Ovaj album je album čoveka sa slomljenim srcem. Ipak, to nije mali, intimni album – naprotiv, prepun je „velikih“ pesama koje se čuju daleko. Toliko su te njegove pesme ogromne, da se često čini da postoji ironijski odmak. Prenaglašenost dovodi do takvog efekta. Takav potez služi prikrivanju slabosti. Težak dvomesečni period kroz koji je prošao proveo je u hotelu, depresivan i obeznanjen. Probleme koje je imao u odnosu sa svojom ženom pokušao je da reši bekstvom iz realnosti. Deset pesama sa albuma God’s Favorite Customer je poput deset seansi kod psihoanalitičara. Svaka pesma obrađuje jednu stranu problema, naslovna se, recimo, bavi Tillmanovim odnosom prema Bogu …bio sam ti omiljena mušterija, Bože, sad sam u nevolji, pričaj sa mnom…), većina drugih odnosom sa suprugom, ljubavlju kao takvom, sopstvenim stvaralaštvom sa posebnim osvrtom na izlaganju javnosti najintimnijih detalja, i svojih i svog partnera, sa svim reperkusijama koje iz toga proizilaze (The Songwriter). Još jedan odličan album, čak mi se čini da mi je ovaj za nijansu draži od prethodnog Pure Comedy, prosto jer je ličniji. Ako bih koristio hilandarsku terminologiju za njihovo poređenje Pure Comedy bi bio opštežiteljski a God’s Favorite Customer idioritmički album. Kao što verovatno znate, monasi u Hilandaru se dele na opšte žitelje – one koji komuniciraju sa drugim monasima, dakle imaju društveni život, i idioritmike, koji su odabrali život van zajednice, u potpunoj samoći. Slažem se, njegova samoća je trajala dva meseca, ali izgleda da je i to bilo dovoljno za preispitivanje koje mu je bilo potrebno. (8.2/10)
