Moj prijatelj Žak radi u fabrici hartije za ljubavna pisma. Na putu do posla i nazad, u autobusu broj dvadeset pet, koji vozi Ruzveltovom ulicom, čita moje priče. Ono što nije znao Žak, a ja jesam, je da jedan beogradski autobus može da bude pozornica za novu priču. Jer nikad ne znaš ko može ući na zadnja vrata i proći pored tebe dok čitaš i šalješ uzvike s puno samoglasnika osobi udaljenoj 600 km. Minimum.

(01.02.2017 – 28.02.2017)

O rock kritici

Nedavna polemika na fejsbuku o rock kritici danas me ponukala na razmišljanje o toj temi. Prvo da kažem da nisam uzeo učešća u pomenutoj raspravi, pre svega zato što mi se činilo da nema mnogo svrhe kao i većina sličnih rasprava na toj društvenoj mreži. One se skoro uvek svode na paralelne monologe učesnika koji, ne samo da ne reaguju na argumente suprotstavljenih strana (ili strane), već obično izgleda kao da ih ni ne čitaju. Svako od učesnika se tu striktno drži svoje priče, uz obavezno prisustvo nekog šaljivdžije koji pokušava da svojim upadicama relaksira često vrlo zaoštrenu raspravu. Jer, iako se svako drži svojih argumenata k’o pijan plota, napadi „ad hominem“ su uobičajena stvar.

Jednim solidnim singlom, a nipošto revolucionarnim pomakom u karijeri, Depeche Mode je najavio album “Spirit” koji će očigledno biti angažovan. Na to upućuje i dizajn omota koji je uradio njihov stalni saradnik Anton Korbijn. Dejv Gejen sa puno (interpretatorskog) žara proziva mase, u suštini kilavo pozivajući na “revoluciju” e da ne bismo njega iznevjerili! Valjda najprije sebe, svakog od nas, računajući i pjevača DM?!

Na veliku žalost ali i iznenađenje potpisnika (ovih redova) njihova nova pjesma je slabog intenziteta, u njoj praktično ne postoji revolucionarni žar, a refren koji bi trebalo da ubrza krvotok slušalaca ne doseže ni do prosjeka numera sa albuma “Music for the Masses”, kojim su postali globalni popkulturni fenomen.

U uvodnom singlu 14. albuma DM divane o revoluciji kao što se ćaska o nepravdi uz kafu, ili umirujući čaj, onako kako se kritikuje društvene anomalije u sjenci sobe/kancelarije/kafane, bez istinske želje da se učini nešto radikalno – da se učini bilo što značajno, na+polju.