1-31. maj 2017.

O novim talasima

Inspiraciju za uvod ovomesečnog nastavka dnevnika dobio sam čitajući u beogradskom listu “Danas” intervju književnika Gorana Skrobonje, čiji je poslednji roman, “Kada kažeš da sam tvoj”, dobio veoma dobre kritike od svih mojih prijatelja koji su ga pročitali, a do čijeg mišljenja držim. Tema romana je, ako niste do sada čuli, jugoslovenski novi talas sa početka osamdesetih godina prošlog veka, koji je obrađen na zanimljiv i originalan način, preko glavnog lika, vođe izmišljene grupe Kalkuta, čija je kompletna biografija (i diskografija) kreirana iz glave pisca za potrebe romana. Čak je dizajniran i omot jednog od dva njihova albuma. Lider te grupe, takođe fiktivni lik, Lazar Laki Petronijević u romanu dolazi u interakciju sa realnim, stvarnim akterima tadašnje muzičke scene, između ostalih i sa onima koji pripadaju legendarnom novom talasu. Nisam još, na žalost, pročitao roman, pa ću tu stati sa prepričavanjem i iznošenjem mišljenja o knjizi, već ću se vratiti na intervju. U njemu se Skrobonja osvrće na značaj novog talasa na ondašnje, a bogami i na sadašnje mlade generacije. Tu je on sasvim u pravu – ne samo da ih i sadašnja omladina koja inklinira rokenrolu itekako sluša, već su sada, čini se, daleko popularniji nego tada, u svom prajm tajmu. Budući da smo Skrobonja i ja približno ista generacija (ja sam malo stariji) dobro znam o čemu on priča. Novi talas je zaista bio muzička i svaka druga revolucija –pre njega nije postojalo ništa drugo do Bijelo Dugme, Smak, Riblja Čorba, Divlje Jagode, Parni Valjak... da ne nabrajam dalje, i ovo je dovoljno da vidite kakvo je to mrtvo more bilo.

01.04.2017 – 01.05.2017

O upotrebi pesme

Te subote, osmog aprila, proveo sam pre podne na kontinuiranoj edukaciji iz moje primarne struke, stomatologije. Do zla boga dosadno predavanje o hirurškom pranju ruku, bio sam prosto prinuđen da napustim i da pronađem sebi zabavu do početka sledećeg. Setih se da je za taj dan, tačno u podne, zakazan nastavak građanskih protesta koji su počeli posle pobede A.Vučića na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvo što sam čuo dok sam prilazio zgradi vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, bio je glas Bore Čorbe sa razglasa i onu njegovu pesmu „Neću da budem član mafije“. Ajde, reko’, nije da u aktuelnoj situaciji nema osnova za takav tekst, ali da sam se ja pitao, ne bih sigurno puštao Boru.

01.03.2017 – 31.03.2017

O Chuck Berryju i politici

Mislio sam da u ovom uvodniku pišem o vezi politike i rocka, ali desilo se da je umro Chuck Berry. Kako je u pitanju ličnost koja je po mom skromnom mišljenju presudno uticala na formiranje osnovnih postulata rock muzike kao žanra, shvatate da nisam mogao to da ignorišem. Tek kada sam krenuo da pišem, postalo je jasno da ipak mogu da zadovoljim oba cilja koja sam sebi zadao.