Blog
(01.02.2017 – 28.02.2017)
O rock kritici
Nedavna polemika na fejsbuku o rock kritici danas me ponukala na razmišljanje o toj temi. Prvo da kažem da nisam uzeo učešća u pomenutoj raspravi, pre svega zato što mi se činilo da nema mnogo svrhe kao i većina sličnih rasprava na toj društvenoj mreži. One se skoro uvek svode na paralelne monologe učesnika koji, ne samo da ne reaguju na argumente suprotstavljenih strana (ili strane), već obično izgleda kao da ih ni ne čitaju. Svako od učesnika se tu striktno drži svoje priče, uz obavezno prisustvo nekog šaljivdžije koji pokušava da svojim upadicama relaksira često vrlo zaoštrenu raspravu. Jer, iako se svako drži svojih argumenata k’o pijan plota, napadi „ad hominem“ su uobičajena stvar.
Jednim solidnim singlom, a nipošto revolucionarnim pomakom u karijeri, Depeche Mode je najavio album “Spirit” koji će očigledno biti angažovan. Na to upućuje i dizajn omota koji je uradio njihov stalni saradnik Anton Korbijn. Dejv Gejen sa puno (interpretatorskog) žara proziva mase, u suštini kilavo pozivajući na “revoluciju” e da ne bismo njega iznevjerili! Valjda najprije sebe, svakog od nas, računajući i pjevača DM?!
Na veliku žalost ali i iznenađenje potpisnika (ovih redova) njihova nova pjesma je slabog intenziteta, u njoj praktično ne postoji revolucionarni žar, a refren koji bi trebalo da ubrza krvotok slušalaca ne doseže ni do prosjeka numera sa albuma “Music for the Masses”, kojim su postali globalni popkulturni fenomen.
U uvodnom singlu 14. albuma DM divane o revoluciji kao što se ćaska o nepravdi uz kafu, ili umirujući čaj, onako kako se kritikuje društvene anomalije u sjenci sobe/kancelarije/kafane, bez istinske želje da se učini nešto radikalno – da se učini bilo što značajno, na+polju.
12.12.2016 – 31.01.2017
Vreme godišnjih lista polako prolazi, pa se sve polako vraća u normalu. Ali, ipak bih o njima rekao nekoliko reči. Pažnju sam usmerio na liste najboljih albuma regionalnih izvođača na portalima iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i BiH.
Volim kad se ljudi uplaše zime. Njihova bespomoćnost je smiješna dok se nabijaju u rerne svojih Alfi i Smederevaca, dok slažu svoje pozadine po ploči TA peći, dok nabijaju stopala u kvarcne grijalice i kukaju. Samo takvi, snabdjeveni, kukaju. Ja ne dozvoljavam sebi da me uhvati panika. Griju me upaljene cjepanice. I ljubav. A grije me i sve ono što ljubav nosi sa sobom. Spas je u dodirima. U spajanju. U stopalima koja se podvuku pod voljenu osobu, pa taman i da skoči panično. U zagrljajima. Ljeti bježimo jedni od drugih, žalimo se na vrućinu, znojenje, lijepljenje, pa bar vi koji imate koga da zagrlite nemojte da svirate. Sviraću vam ja. Imam tu neku listu za zagrijavanje, pa idem redom po njoj, jer toplo je pod jorganom, i biće još toplije. I da, i ljubav premi sebi se broji.
