Bob Dylan - Rough and Rowdy Ways                               58 poena

Bruce Springsteen - Letter to You                                    38 poena

Waxahatchee - Saint Cloud                                             31 poen

Phoebe Bridgers – Punisher                                            29 poena

Perfume Genius - Set My Heart on Fire Immediately          28 poena

Chris Stapleton - Starting Over                                        28 poena

Taylor Swift – Evermore                                                 20 poena

Jason Isbell – Reunion                                                   20 poena

Rolling Blackouts Coastal Fever - Sideways to New Italy    19 poena

Adrianne Lenker – Songs                                               18 poena    

Fleet Foxes – Shore                                                      18 poena   

Ryan Adams – Wednesdays                                           18 poena     

Lucinda Williams - Good Souls Better Angels                    18 poena       

Dan Penn - Living on Mercy                                           17 poena

Drive-By Truckers – New OK                                          17 poena

TOP 10. DOMAĆIH ALBUMA GODINE

1. Klinika Denisa Kataneca – Jada, jada                               43 poena

     Ivan Grobenski – Siromahi i lazari                                  43 poena

2. Prljave sestre – Najgore tek dolazi                                   31 poen

3.   Rebel Star – Demoni                                                    30 poena

4.   Repetitor - Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji (28)

5.   Dingospo Dali - O nečemu lepom                                   22 poena

6.   Ana Ćurčin – Scene                                                      21 poen

7.   Moskau – Love supreme                                               20 poena

8.   Dimitrije Dimitrijević – Čar-pitanje                                  20 poena

9.   Valentino Bošković – Velika praska                                 15 poena

10. Milica Tegeltija/Luka Ignjatović – Izlet                             12 poena

     She Brought Me Gasoline – On Value and Trash                12 poena

EP IZDANJA GODINE:

-

Katarina Pejak - Outside Looking In

Baobab - Sloboda neće sama doći

Glib: One Mic Session

Gazorpazorp - Od vazduha i sunca

Rundek & Ekipa – EP1-Do & EP2-Od

Domaća, dakle regionalna scena koju pažljivo pratimo takođe je iznjedrila nekoliko izuzetnih albuma, prije svih dugo očekivani debi Klinike Denisa Kataneca, na kojoj je kultni kantautor sabrao svoje starije i neke novi numere, te konceptualno remek-djelce na kajkavskom Ivana Grobenskog izniklo iz engotičnog folklornog nasljeđa susjedne Podravine. Drugi album niškog sastava Prljave Sestre popeo se na visoku treću poziciji, a odmah pored je kolekcija novih, po običaju fragilnih i neponovljivih pjesama Milana Glavaškog odnosno njegovog projekta Rebel Star, kao i nešto drugačiji, uobičajeno "ubitačan" i "nabrijan", dvadesetdvominutni album Repetitora. Desilo se da se drugi album beogradskog benda Dingospo Dali nađe među prvih pet, što nam je naročito drago jer se čini da nije bio dovoljno zapažen, koliko bi trebalo, prije svega od strane publike. To je međutim neka posebna priča, jer većinu od albuma na listi valjalo bi približiti (ko bi tačno znao kako) širem krugu slušalaca koji, uvjereni smo u to, propuštaju mnogo.

Ne mnogo, ali nešto više o najboljim domaćim/regionalnim i inostranim albumima, čitajte u nastavku.

NAJBOLJI ALBUMI GODINE PO IZBORU SRĐANA STRAJNIĆA:

 

Regionalna scena 2020.

Godina izolacije je protekla bez odlazaka na koncerte osim jednog izuzetka – Festival uličnih svirača, na kome sam uspeo da vidim samo Stray Dogg. Zato smo mogli nesmetano da slušamo sa ploča i sa striming servisa, čitamo štampane i elektronske knjige i gledamo spotove i muzičke dokumentarce na Jutjubu.

Oni koji prate moje tekstove neće biti iznenađeni listama koje su pred vama. Marinovićev Glib je grupa koja izvodi muziku kakvu najviše volim, pa mora da ide na prvo mesto. Slično bi se moglo reći i za Katarinu Pejak, koja mi se ovim EP-jem ponovo približila. Mišo Petrović je snimio političku pesmu „Sloboda neće sama doći“ kojom je pogodio suštinu problema koji imamo mi u Srbiji. Čekamo da neke stvari uradi neko drugi umesto nas. Nisam fan Rundeka, ali me je ovim izdanjem prijatno iznenadio pa otuda i on na listi. Tu je i mlada snaga, Nadja, koja je još u procesu sopstvene artikulacije. Čekamo sledeća njena izdanja.

Ne znam da li je bilo još živih albuma na regionalnoj sceni ali dva su me oduševila. Vranjkovićev „magnum opus“ sam odslušao u kontinuitetu i zaista moćno zvuči. Moram ubuduće da verujem Ivanu L. na reč. Ana Ćurčin me je takođe prijatno iznenadila bogatijom zvučnom slikom i uključivanjem muzičarki koje sviraju klasičnu muziku. Tu je i etno putić koji je takođe zanimljiv. Posebno su mi se svidele pesme u kojima dominira klavir. To je samo delom lajv album i  ima dosta pesama koje su prvi put zvanično objavljene pa je obavezno poslušati ga.

Što se albuma tiče, ovoga puta je bilo lako. Denis Katanec je sazreo za velika dela, i posebno mi je drago da je to najzad uvidela i kritika iz mejnstrim medija u njegovoj zemlji, Hrvatskoj. Zaslužio je to Denis, koji je i u najtežim trenucima verovao u svoje pesme. Široka publika još nije osvojena, ali biće, samo treba još malo strpljenja. Grobenski je iznenadio zrelošću svog uratka iako je otišao na etno teritoriju, za njega sasvim novu. Mića Glavaški, stari favorit, kod mene ima prođu šta god da uradi, a kad snimi (i to sam) ovako dobar album, onda je visoko mesto na godišnjoj listi zagarantovano. Dimitrije Dimitrijević je pak morao da se potrudi da svoje visoko mesto osvoji, sa muzikom koja mi nije toliko bliska. Kvalitet se ne može prenebregnuti.

U slučaju Repetitora i Prljavih sestara sam se dvoumio kome da dam prednost, ali ipak ju je dobio mlađi bend kome visoko mesto na ovakvoj listi više znači. Repetitor dobro vozi i bez mene. Moskau (a to je opet Ivan Grobenski sa drugom ekipom) je snimio odličan album ali mi je taj muzički žanr manje drag pa je i mesto niže nego što kvalitetom zaslužuje.

Posebno mi je drago što sam pre zaključenja liste uspeo da čujem instrumentalni album Milice Tegeltije (klavir, kompozicije, aranžmani) i Luke Ignjatovića (saksofon, aranžmani). Njihova muzika je kombinacija nove klasike koju je donela Milica i džeza koga je doneo Luka. Ova pastoralna simfonija naš izmešta u prirodu gde vladaju sklad i spokoj za kojima u ovom savremenom svetu često žudimo. Predivan omot Hane Tegeltije nam olakšava vizuelizaciju muzičkog doživljaja koji nam pružaju moji dragi prijatelji Milica i Luka. Pažljiviji pratioci domaće rok scene sećaju se Milice kao klavijaturistkinje ad-hoc benda koji je svirao na koncertu „30 godina Tajanstvenog voza Žikice Simića“ i Luka koji je gostovao na par koncerata Stray Dogga.

Miloš Zubac, jedini predstavnik Novog Sada na listi, ove godine je bio hiperproduktivan (izdao je tri albuma, od toga jedan dupli) i pri tom je postigao vrlo ujednačen kvalitet, pa sam morao da pribegnem kompromisnom rešenju da svi ti albumi podele mesto na mojoj listi. She Brought Me Gasoline imaju najbolji američki album izdat ove godine u regionu, a ostali na listi su vrlo dobri albumi koji pripadaju žanrovima meni ne toliko bliskim da bi bili bolje plasirani.

Moram samo istaći Svemirka, čiji album „Skalamerija“ je ubedljivo najslušaniji na digitalnim platformama od svih pomenutih. Kada bi kriterijum za moju listu bio broj strimova na Spotifaju redosled bi bio sasvim drugačiji (na dan 30.12.2020): 1. Svemirko (80.000+) 2. Valentino Bošković (oko 62.000) 3. Repetitor (oko 60.000) 4. Nemanja (oko 10.000) ; ostali ispod deset hiljada. Na Jutjubu prva tri prethodno pomenuta albuma sa svojim najprominentnijim objavama su na oko 60.000 pregleda, ostali imaju mnogo manje. No, moja lista nije pravljena po popularnosti već po mom ukusu, pa će ostati ovakva kakva je.

Dragi moji čitaoci, srećni vam svima svi praznici!

 

Albumi:

1.     Klinika Denisa Kataneca – Jada Jada

2.     Ivan Grobenski – Siromahi i Lazari

3.     Ana Ćurčin - Scene

4.     Rebel Star – Demoni

5.   Dimitrije Dimitrijević – Čar-pitanje

6.     Prljave sestre – Najgore tek dolazi

7.     Repetitor – Kost i koža

8.     Moskau – Love Supreme

9.     Milica Tegeltija/Luka Ignjatović - Izlet

10.   Miloš Zubac – Kosovske/Hazarske/Jučerašnji svet (w/N. Nešić)

11.   She Brought Me Gasoline – On Value and Trash

12.   Nemanja – Cosmic Disco

13.   Jesenji Orkestar – Pesme iz Remonta

14.   Sergio Lounge – The Loungest

15.  Valentino Bošković - Velika praska

16.  Svemirko - Skalamerija

---     

Live (bonus album):

  Nikola Vranjković – Biološki minimum

---

EP izdanja:

1.       Glib – One Mic Session

2.       Katarina Pejak – Outside Looking In

3.       Baobab – Sloboda neće sama doći

4.       Rundek & Ekipa – EP1-Do & EP2-Od

5.       Nadja Vračarić – Pretty Bone

Svetska scena 2020.

        Godina korone je donela dominaciju stare garde koja je „uzela“ prva četiri mesta na godišnjoj listi albuma. Ako bi tu dodali i Nil Janga čiji ovogodišnji album nije bio u konkurenciji jer je materijal snimljen sedamdesetih godina prošlog veka i Raj Kudera koji se pojavio na albumu svoga sina na visokom šestom mestu trijumf veterana bi bio potpun. Tu je i pripadnik srednje generacije Rajan Adams koji je na listu ušao u poslednjem trenutku. Moram istaći i jedini pop album u prvih dvadeset, jedan od dva ovogodišnja albuma Tejlor Svift. Tu su i dve indi heroine, Fibi Bridžers i Adriana Lenker (iz Big Thief), jedan garažni bend (The Nude Party) dok su svi ostali pripadnici kantri/folk/amerikana žanra. Žao mi je što nisam našao mesta za još dva indi benda koji su relativno dobro prošli na godišnjim listama muzičkih internet portala i časopisa, Rolling Blackouts C.F. i Fontaines D.C., koji imaju u svom portfelju vrlo solidne ovogodišnje albume. Nije bilo mnogo razočaranja – jedno od većih je novi album nekadašnjih favorita The Smashing Pumpkins, kao i Maria McKee i Pearl Jam. Od ovih poslednjih, istini za volju, odavno više ništa ne očekujem.

        EP-ji koje sam naveo su ujedno i svi koje sam preslušao, ali vas molim da obratite pažnju na prvoplasirani – Le Ren je devojka koja obećava.

Srećni praznici!

Top 20 Albums

1.       Bob Dylan - Rough and Rowdy Ways

2.       Bruce Springsteen - Letter to You

3.       Lucinda Williams - Good Souls Better Angels

4.       Dan Penn - Living on Mercy

5.       Waxahatchee - Saint Cloud

6.       Joachim Cooder - Over That Road I'm Bound:

        The Songs of Uncle Dave Macon

7.       Charley Crockett - Welcome to Hard Times

8.       Chris Stapleton - Starting Over

9.       Adrianne Lenker – Songs

10.   Phoebe Bridgers – Punisher

11.   S.G. Goodman - Old Time Feeling                                

12.   Suicide Swans - Through the Years

13.   Tessy Lou Williams - Tessy Lou Williams

14.   Taylor Swift – Evermore

15.   Bonny Light Horseman - Bonny Light Horseman

16.   The Nude Party - Midnight Manor

17.   Ryan Adams – Wednesdays

18.   Arlo McKinley - Die Midwestern

19.   John Moreland - LP5

20.   Kelley Swindall - You Can Call Me Darlin' If You Want

EP’s

1.       Le Ren – Morning & Melancholia

2.       Kurt Vile – Speed, Sound, Lonely KV

3.       Kelsey Waldon – They’ll Never Keep Us Down

4.       Khruangbin & Leon Bridges – Texas Sun

5.       Devendra Banhart – Vast Ovoid

NAJBOLJI ALBUMI GODINE PO IZBORU DRAGANE ERJAVŠEK:

(uz listu ne ide tekst odnosno obrazloženje jer je draga Dragana ove godine zaposlena u jednom drugom mediju, pa joj ugovorom onemogućeno da piše za druge medije, što ste, sigurni smo primjetili, jer i nama nedostaju njeni osobeni tekstovi, posebice recenzije…)

Regionalna lista

1. Klinika Denisa Kataneca – Jada, jada
2. Ivan Grobenski – Siromahi i lazari
3. Valentino Bošković – Velika praska
4. Moskau – Love supreme
5. Dogs in Kavala - Zubi
6. Prljave sestre – Najgore tek dolazi
7. Repetitor - Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji
8. Dingospo Dali - O nečemu lepom
9. Ogenj – Si kak jen
10. Rebel Star – Demoni

Inostrana

1. Jason Isbell – Reunions
2. Perfume Genius - Set My Heart on Fire Immediately
3. Bob Dylan - Rough and Rowdy Ways
4. Bruce Springsteen – Letter to you
5. Fiona Apple - Fetch the bolt cutters
6. Chris Stapleton – Starting Over
7. Sufjan Stevens – The Ascension
8. Fleet Foxes – Shore
9. Fontaines D.C.- A Hero’s Death
10. Bright Eyes – Down in The Weeds, Where the World Once Was

 

NAJBOLJI ALBUMI GODINE PO IZBORU NOVAKA GOVEDARICE:   

 

Prije nego progovorim koju o onim najboljim regionalnim izdanjima, kojih je bilo sasvim dovoljno, moram priznati da su me raz-očarali novi albumi omiljenih bendova – Valentino Bošković i Svemirko. Kao da su (po)žurili, pa u želji da snime za publiku prijemčivija izdanja iznevjerili očekivanja nas koji smo željeli još što sofisticiranije, oneobičene pop muzike visoke kategorije. Nešto od draži, a u slučaju VB konkretno i “magije” i s tim u vezi egzotike izgubljeno je u procesu snimanja i, ajde uslovno tako da kažem, tokom ”podilaženja”, tačnije prilaženja publici – što je (kako mi se čini) više slučaj kod Svemirka čiji je talenat nesumnjiv, ali produktivnost postaje upitna. Moram takođe kazati da sam oba albuma čuo samo jedanput, i za sada bez želje da im se nanovo vratim, što ću naravno ispraviti nekom (prigodnom) prilikom, jer se, kao što dobro znate, vremenom preferencije i slušalačka stanja mijenjaju – baš kao i sami muzičari.

Od onih čije su promjene rezultirale izuzetnim ostvarenjima, istakao bih prije svih Dingospo Dali, koji su snimili znatno zreliji, zaokruženiji album od njihovog debija – koji nažalost nije dobio dovoljnu podršku publike, pa čak ni medijsku promociju koja mu po kvalitetu pripada. Sa druge strane, očaravajuće konceptualno djelo Ivana Grobenskog, s razlogom je jedan od najhvaljenijih albuma godine, pa se može o njemu čitati na skoro svim relevantnim rok i srodnim medijima. Da ne pominjem miljenika naše redakcije, Denisa Kataneca, koji se (sa svojim sjajnim bendom) izdigao iz andergraund scene te aktuelnim albumom pozicionirao kao jedan od glavnih aktera alternativne rok scene Hrvatske i okruženja.

Negdje na nezasluženoj medijskoj margini ostaje Rebel Star, autorski projekat Milana Glavaškog čije su pjesme toliko poetične da je teško povjerovati kako ne dopiru do više slušalaca. Drago mi je da barem djelimično na Stereo Art-u ispravljamo tu nepravdu. Kao i kod kolega, između žustrine, žestine i vrhunski snimljenog zvuka na novom albumu Repetitora, mom senzibilitetu više prijaju (itekako angažovane) pjesme niškog benda o čijem smo debiju svojevremeno takođe pohvalno pisali. I bend Prljave Sestre je sazreo u autorskom smislu, a to bi se takođe moglo reći za vrlo šarmantnog novog kantautora  koji dolazi iz istog grada – Dimitrija Dimitrijevića, čiji će friški, filigranski osmišljen i usnimljen album tek biti preslušavan…

Od EP izdanja poseban je onaj dražesne Katarine Pejak, koji iz meni neznanog razloga nije valjano medijski ispraćen, barem ne u regionu onoliko koliko bi trebalo, tj. koliko zaslužuju četiri divne pjesme sa prefinjenom dozom introspekcije i intimnosti čiju bih formu uokvirio hrabrom konstrukcijom -"pop amerikana",  što je sve u svemu suptilna promjena koja otvara novo poglavlje autorkine internacionalne karijere…

 

Domaći:          

1. Ivan Grobenski - Siromahi i lazari

2. Dingospo Dali - O nečemu lepom

3. Rebel Star – Demoni

4. Klinika Denisa Kataneca - Jada Jada

5. Prljave Sestre – Najgore tek dolazi

6. Repetitor – Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji

7. Dimitrije Dimitrijević - Čar-pitanje

8. Ana Ćurčin – Scene

9. Brainswich - Sun Worship Kingdom

10. She Brought Me Gasoline – On Value and Trash

11. Milica Tegeltija/Luka Ignjatović - Izlet

12.Sergio Lounge -The Loungest

13. Mark Mrakovčić Breeding Black Sheep

14. Svemirko – Skalamerija

15. Valentino Bošković - Velika praska

Regionalna EP izdanja:

1. Katarina Pejak - Outside Looking In

2. Gazorpazorp - Od vazduha i sunca

3. IRENA ŽILIĆ – Small Hours

5. Baobab – Sloboda neće sama doći

(Ino) strani albumi godine:

U uvodnom tekstu istaknuta je dominacija Amerikane, što sam lično spoznao tek krajem godine, i iako sam sklon tom i takvom zvuku, ne mogu precizno objasniti zašto smo ove godine dobili toliko dobrih izdanja američkih bendova. Dilan je pokazao da je najveći živi muzičar, ako ne i pjesnik koji je zaslužio Nobelovu nagradu. Njegov ovogodišnji album je još jedno remek-djelo kojim autor zakoračuje izvan vremena i prostora, tvoreći poetsku istinu duboko uronjenu u duh epohe – kompletnog XX stoljeća! Noseća, kilometarska numera “Murder Most Foul” nalikuje na projekciju dugačkog dugometražnog filma, svog u sepija tonovima, ali puštenog unatrag – sažimajući u sebi društveno-političku i (pop)kulturnu istoriju S.A.D. u “samo” 17 minuta svoga trajanja. Da ne pominjem ostale, možda ne toliko monumentalne ali izuzetne pjesme, među kojima se posebno ističe autoreferentna “I Contain Multitudes”. To je album koji sam pasionirano slušao, pokušavajući spoznati sve njegove slojeve – što je čini (mi) se nemoguće.

Album koji sam bez premca najviše puta preslušao, i svaki put uživao u očiglednoj A i B strani kako je to Kevin Morbi koncipirao, pomalo ambiciozno zaronivši više u simboliku nego u mitologiju Amerike koju poznajemo iz romana i filmova. Iskreno ne mogu objasniti zašto se "Sundowner" ne nalazi skoro ni na jednoj listi relevantnih magazina i portala jer je kvalitetom u najmanju ruku blizu njegovih prethodnih nekoliko izdanja, ali to je razlog više da stekne kultni status u godinama koje dolaze. Oduševio je i australijski bend Rolling Blackouts Coastal Fever, albumom gotovo mediteranskom šmeka iz naslova "Sideways to New Italy", melodičnom multigitarskom muzikom i nizom izvrsnih pjesama bez ijednog slabog momenta, pa bih čak mogao kazati kako je njihov drugi album najzaokruženiji u odnosu na one koje sam ove godine bliže upoznao. Indi princeza Fibi Bridžes, kao i Kevinova emotivna partnerka i saradnica, i sama vrlo talentovana kanatautorka, koja nastupa pod pseudonimom Waxahatchee, ponajbolje su kantautorke po mom sudu i ukusu koje izdvajam izzaista osvježavajućeg ženskog autorskog talasa, naravno uz odavno dragu mi Lauru Marling koja, pak, ponavlja grešku sa prethodnih albuma – počinje maestralno a biva sve manje nadahnuta i posebna kako pjesme odmiču.

Rajan Adams je iznenada izronio pred sami kraj godine, sa jednim od tri planirana albuma koje je najavljivao prije pandemije, pa se zatim skrio od javnosti, ali ne zbog koronavirusa već zbog optužbi za zlostavljanje žena... Čini se da karantin, posebno zbog pomenutog skandala, pozitivno uticao na njegovu sklonost da objavljuje suviše često, a još uvijek ne dosegavši maestralni (solo) debi. Ipak, karantin je bio najblagotvorniji za sada već mogu reći neodoljivu Tejlor Svift, jer je pored “evermore”, koji smatram boljim i (još) zrelijim, snimila i vrlo dobar album “folklore” o kome sam opširnije pisao, što je za mnoge koji ne prate njenu karijeru bilo iznenađenje - a za mene lično i otkrovenje godine! Drive-By Truckers su takođe snimili dva albuma tokom pandemije, ali je njihova druga ovogodišnja ploča “Unraveling” ipak samo ok, dakle solidna, no ne sa tako jakim pjesmama niti uobličenošću kakvu sadrži izuzetno angažovani i ispolirani “New OK” – jedan od najubjedljivijih albuma godine.

1. Bob Dylan – Rough and Rowdy Ways

2. Rolling Blackouts Coastal Fever - Sideways to New Italy                

3. Phoebe Bridgers – Punisher                

4. Drive-By Truckers – New OK                 

5. Kevin Morby – Sundowner                             

6. Waxahatchee - Saint Cloud                

7. Ryan Adams – Wednesdays            

8. Taylor Swift – evermore          

9. Caribou – Suddenly

10. The Strokes – The New Abnormal

11. Laura Marling - Song For Our Daughter     

12. Perfume Genius - Set My Heart on Fire Immediately        

13. The Dream Syndicate – The Universe Inside   

14. Kathleen Edwards - Total Freedom

15. Adrianne Lenker – songs

16. Fleet Foxes – Shore

17. Paul - McCartney III 

18. TORRES – Silver Tongue

19. Bruce Springsteen - Letter to You

20. Taylor Swift – folklore

Bonus:

HOMEGROWN  prvo izdanje nakon toliko godina, poklon legendarnog Nila Janga o kojem je opširnije pisao kolega Srđan, u svakom slučaju jedan od albuma koji su obiželili odlazeću godinu;

WILDFLOWERS prošireno reizdanje (neopjevanog) remek-djela prerano preminulog Toma Petija, čiju sam kasetu svojevremeno izlizao od slušanja – po mom sudu najbolji njegov album, ali i jedan od bisera gitarske rok muzike Devedesetih;

“Sympathy for the Devil: Live at the Royal Albert Hall, 1974”, neočekivani live album mog najdražeg interpretatora, mister Brajana Ferija, autora mnogih ingenioznih obrada tuđih, ali i nekih njegovih pjesama koje ne zvuče isto kada ih izvodi solo kao kada ih pjeva sa bendom Roxy Music.