Recenzije
Pred nama je još jedan album koji se bavi „ženskim pitanjem“, ali za razliku od Laure Marling, kod Fione Epl srce i mozak nisu u savršenoj ravnoteži. Mozak dominira, a u mozgu bademasto telo (corpus amygdaloideum), smešteno bilateralno, duboko u njegovim temporalnim režnjevima, koje je odgovorno za percepciju emocija i kontrolu agresije izazvane dejstvom spoljnih faktora, to jest za takozvani fight-or-flight (bori se-ili-beži) odgovor. Ta instinktivna bori se-ili-beži reakcija organizma je danas, iako nema divljih zveri i ratobornih plemena, veoma česta kao posledica psiholoških pritisaka – napetosti i stresova modernog života. Na opasnost svake, pa i ove vrste organizam reaguje lučenjem adrenalina koji organizam priprema za borbu. Ovaj čas anatomije bio mi je neophodan da bih vas uveo u temu ovog aklamacijom prihvaćenog albuma. Tema je, naravno, žensko (i svako drugo) oslobođenje, do koga ne dolazi bez borbe. Otuda se adrenalin prosto preliva sa ove ploče.
Ono što Lauru Marling izdvaja od većine kantautorki koje obitavaju na indi sceni je konstantno visoki kvalitet njenih ostvarenja. Teško da među njenih prethodnih šest albuma ima slabe karike. Takođe, ona ima nešto što se još ređe sreće – recite mi koliko autora znate na rok sceni čiji je sedmi album najbolji u karijeri. Ne znate ih mnogo. Većina ih svoj vrhunac pruža na prvih nekoliko, retki su oni koji posle petog pružaju najviše. Ali one koje znate, to su vrhunski majstori žanra, može se reći umetnici. To je slučaj sa Lorom, ako je suditi po ovom albumu. Prethodnih šest sam nabrojao u prikazu prethodnog njenog albuma OVDE (pri kraju Dnevnika #13) pa ne bih ponavljao.
Moskau se, bez obzira što je naslov albuma istovetan sa naslovom legendarnog albuma džez saksofoniste Džona Koltrejna, i dalje kreću teritorijom omeđanom sa četiri granična kamena: Nik Kejv, Tom Vejts, Bob Dilan i The Velvet Underground. Pravu poziciju art-kolektiva Moskau naći ćete ako iz uglova četvorougla koga definišu ove četiri tačke povučete linije koje ih spajaju po dijagonali. Na mestu spajanja dijagonala nalazi se Majkl Džira i njegova grupa Swans. Uticaji četiri prvo navedena muzička entiteta su itekako primetni, ali je krajnji rezultat, to jest zvuk koji emituje Moskau najbliži onome od Swansa. Primarni uzori, osim Velveta, obilno koriste hrišćanske reference, iako imaju manje ili više ambivalentan odnos prema religiji, ili je možda bolje reći netradicionalan. Moskau se, takođe, ne libi rabljenja religijske simbolike (vidi „Violence & Sorrow“). Ta simbolika, kao što ćete videti, nije nužno hrišćanska. Na omotu albuma je skulptura grčke boginje pobede „Nika sa Samotrake“, poznata i pod imenom „Krilata pobeda“. Moram reći da mi nije najjasnija motivacija za izbor poznate antičke skulpture za omot albuma, osim ako razlog nije taj što je bukvalno sišla sa neba na pramac broda koji je grčku flotu odveo do pobede u nekoj (istoričarima nije sasvim jasno kojoj) bici. Taj čin bi se, uz malo gimnastike, mogao proglasiti silaskom vrhovne ljubavi na „odabrane“ i na taj način povezati sa „Love Supreme“
No, da pređemo na pesme, ne bi li videli šta se sve u njima krije.
Istina je da, prostim sazrijevanjem, kada se prijatno i neprijatno izdefinišu kao jedina mjerila u slušanju muzike, ne moramo nužno ostati u komfornoj zoni sirovog rokenrol izraza, iako to nerijetko radimo(o). U tom smislu, Buč Kesidi nisu uletjeli u tu komfornu zonu kao muzičari koji su izmislili nešto novo, pa poremetili cijeli univerzum poznatosti koji sam sebi skrojila, ali svježina kojom se ležerno kreću kroz mješavine pravaca, pa onda u potpunosti na svoj način (kesidijevština neka, šta li) konturiraju ritam tako da se čini kao da su vrckajući rege, bič bojzi i (recimo) Watershed (tamo gdje ne vuku na ekv) bili u pozadini kluba u kom se, od subote uveče do nedjelje ujutru, smjestio cijeli jedan album. Iz učaurenosti svoje savršene ravnoteže sam izašla lako, jer onako izdvojena, „Nema ljubavi u klubu“ mi nikad nije legla, a u cjelini, na jednom savršeno tematski složenom albumu kao što je „Euforija“, postaje epizoda koja objašnjava dosta toga.
